Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
I od toga drkæe srce moje, i otskaèe sa svojega mjesta.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Slušajte dobro gromovni glas njegov i govor što izlazi iz usta njegovijeh.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
Pod sva nebesa pušta ga, i svjetlost svoju do krajeva zemaljskih.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
Za njom rièe grom, grmi glasom velièanstva svojega, niti što odgaða kad se èuje glas njegov.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
Divno Bog grmi glasom svojim, èini stvari velike, da ih ne možemo razumjeti.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
Govori snijegu: padni na zemlju; i daždu sitnome i daždu silnome.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
Zapeèaæava ruku svakom èovjeku, da pozna sve poslenike svoje.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Tada zvijer ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
S juga dolazi oluja, i sa sjevera zima.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
Od dihanja Božijega postaje led, i široke vode stiskuju se.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
I da se natapa zemlja, natjeruje oblak, i rasipa oblak svjetlošæu svojom.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
I on se obræe i tamo i amo po volji njegovoj da èini sve što mu zapovjedi po vasiljenoj.
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Èini da se naðe ili za kar ili za zemlju ili za dobroèinstvo.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Èuj to, Jove, stani i gledaj èudesa Božija.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Znaš li kako ih Bog ureðuje i kako sija svjetlošæu iz oblaka svojega?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Znaš li kako vise oblaci? Znaš li èudesa onoga koji je savršen u svakom znanju?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Kako ti se haljine ugriju kad umiri zemlju od juga?
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Jesi li ti s njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Nauèi nas šta æemo mu reæi; ne možemo od tame govoriti po redu.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Hoæe li mu ko pripovjediti što bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
Ali sada ne mogu ljudi gledati u svjetlost kad sjaje na nebu, pošto vjetar proðe i oèisti ga;
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Sa sjevera dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
Svemoguæ je, ne možemo ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muèi.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Zato ga se boje ljudi: ne može ga vidjeti nikakav mudarac.
