Књига о Јову 37

1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.

5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.

8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

9 С југа долази олуја, и са севера зима.

10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.

13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?

16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?

17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.