< Књига о Јову 37 >

1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
“Wannan ya sa gabana ya fāɗi, zuciyata ta yi tsalle.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Ka saurara! Ka saurari rurin muryarsa, tsawar da take fita daga bakinsa.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
Ya saki walƙiyarsa, a ƙarƙashin dukan sammai ya kuma aika ta ko’ina a cikin duniya.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
Bayan wannan sai ƙarar rurinsa ta biyo; Ya tsawata da muryarsa mai girma. Sa’ad da ya sāke yin tsawa ba ya rage wani abu.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
Muryar Allah tana tsawatawa a hanyoyi masu ban al’ajabi; yana yin manyan abubuwa waɗanda sun wuce ganewarmu.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
Yakan ce wa dusar ƙanƙara, ‘Fāɗo a kan duniya,’ ya kuma ce wa ruwa, ‘Zubo da ƙarfi.’
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
Domin dukan mutanen da ya halitta za su san aikinsa, ya hana kowane mutum yin wahalar aiki.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Dabbobi sun ɓoye; sun zauna cikin kogunansu.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Guguwa tana fitowa daga inda take, sanyi kuma daga iska mai sanyi.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
Da numfashinsa Allah yana samar da ƙanƙara sai manyan ruwaye su zama ƙanƙara.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Yana cika gizagizai da lema; yana baza walƙiyarsa ta cikinsu.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
Bisa ga bishewarsa suke juyawa a kan fuskar duniya, suna yin dukan abin da ya umarce su su yi.
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Yana aiko da ruwa domin horon mutane, ko kuma don yă jiƙa duniya yă kuma nuna ƙaunarsa.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
“Ka saurari wannan Ayuba; ka tsaya ka dubi abubuwan al’ajabi na Allah.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Ko ka san yadda Allah yake iko da gizagizai ya kuma sa walƙiyarsa ta haskaka?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Ko ka san yadda gizagizai suke tsayawa cik a sararin sama, waɗannan abubuwa al’ajabi na mai cikakken sani.
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Kai mai sa kaya don ka ji ɗumi lokacin da iska mai sanyi take hurawa,
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
ko za ka iya shimfiɗa sararin sama tare da shi da ƙarfi kamar madubi?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
“Gaya mana abin da ya kamata mu ce masa; ba za mu iya kawo ƙara ba domin duhunmu.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Ko za a gaya masa cewa ina so in yi magana? Ko wani zai nemi a haɗiye shi?
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
Yanzu ba wanda zai iya kallon rana, yadda take da haske a sararin sama bayan iska ta share ta.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Yana fitowa daga arewa da haske na zinariya, Allah yana zuwa da ɗaukaka mai ban al’ajabi.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
Maɗaukaki ya fi ƙarfin ganewarmu, shi babban mai iko ne, mai gaskiya da babban adalci, ba ya cutar mutum.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Saboda haka, mutane suke girmama shi, ko bai kula da waɗanda suke gani su masu hikima ba ne?”

< Књига о Јову 37 >