Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
At this my heart trembleth, And leapeth out of its place.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Hear, O hear, the thunder of his voice, And the noise which goeth forth from his mouth!
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
He directeth it under the whole heaven, And his lightning to the ends of the earth.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
After it the thunder roareth; He thundereth with his voice of majesty, And restraineth it not, when his voice is heard.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
God thundereth with his voice marvellously; Great things doeth he, which we cannot comprehend.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
For he saith to the snow, “Be thou on the earth!” To the shower also, even the showers of his might.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
He sealeth up the hand of every man, That all men whom he hath made may acknowledge him.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Then the beasts go into dens, And abide in their caverns.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Out of the south cometh the whirlwind, And cold out of the north.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
By the breath of God ice is formed, And the broad waters become narrow,
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Yea, with moisture he burdeneth the clouds; He spreadeth abroad his lightning-clouds.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
They move about by his direction, To execute all his commands throughout the world;
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Whether he cause them to come for punishment, Or for the land, or for mercy.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Give ear to this, O Job! Stand still, and consider the wondrous works of God!
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Dost thou know when God gave commandment to them, And caused the lightning of his cloud to flash?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Dost thou understand the balancing of the clouds, The wondrous works of Him that is perfect in knowledge?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
How thy garments become warm, When he maketh the earth still by the south wind?
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Canst thou like him spread out the sky, Which is firm like a molten mirror?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Teach us what we shall say to him! For we cannot set in order our words by reason of darkness.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Shall it be told him that I would speak? Shall a man speak, that he may be consumed?
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
For now men do not look upon the light, When it is bright in the skies, When the wind hath passed over them, and made them clear.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
From the north cometh gold; But with God is terrible majesty!
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
The Almighty, we cannot find him out; Great is he in power and justice, Abundant in righteousness; he doth not oppress.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Therefore let men fear him! Upon none of the wise in heart will he look.
