Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
At this my heart trembleth, and is moved out of its place.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Hear ye attentively the terror of his voice, and the sound that cometh out of his mouth.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
He beholdeth under all the heavens, and his light is upon the ends of the earth.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
After it a noise shall roar, he shall thunder with the voice of his majesty, and shall not be found out, when his voice shall be heard.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
God shall thunder wonderfully with his voice, he that doth great and unsearchable things.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
He commandeth the snow to go down upon the earth, and the winter rain, and the shower of his strength.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
He sealeth up the hand of all men, that every one may know his works.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Then the beast shall go into his covert, and shall abide in his den.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Out of the inner parts shall a tempest come, and cold out of the north.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
When God bloweth there cometh frost, and again the waters are poured out abundantly.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Corn desireth clouds, and the clouds spread their light:
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
Which go round about, whithersoever the will of him that governeth them shall lead them, to whatsoever he shall command them upon the face of the whole earth:
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Whether in one tribe, or in his own land, or in what place soever of his mercy he shall command them to be found.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Hearken to these things, Job: Stand, and consider the wondrous works of God.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Dost thou know when God commanded the rains, to shew his light of his clouds?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Knowest thou the great paths of the clouds, and the perfect knowledges?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Are not thy garments hot, when the south wind blows upon the earth?
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Thou perhaps hast made the heavens with him, which are most strong, as if they were of molten brass.
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Shew us what we may say to him: for we are wrapped up in darkness.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Who shall tell him the things I speak? even if a man shall speak, he shall be swallowed up.
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
But now they see not the light: the air on a sudden shall be thickened into clouds, and the wind shall pass and drive them away.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Cold cometh out of the north, and to God praise with fear.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
We cannot find him worthily: he is great in strength, and in judgment, and in justice, and he is ineffable.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Therefore men shall fear him, and all that seem to themselves to be wise, shall not dare to behold him.
