Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
He dongah ka lungbuei lakueng tih a hmuen lamloh cungpet.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
A ol dongkah khoponah te hnatun hnatun. A ka lamloh caitawknah thoeng.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
Vaan boeih hmuiah a hlah tih a vangnah loh diklai hmoi duela pawk.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
A hnukkah a kawk ol khaw a hoemdamnah ol neh hum tih a ol a yaak vaengah rhaek uelh sak boeh.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
Pathen loh a ol neh khobaerhambae a saii khungdaeng tih hum dae m'ming uh moenih.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
Vuelsong neh khotlan khonal te, 'Diklai ah om saeh,’ a ti vaengah khotlan khonal khaw a sarhi tak.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
Amah kutngo hlang boeih ming sak ham hlang boeih kah kut te rhodaek a soei pah.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Te vaengah mulhing khaw a khui la kun tih a khuisaek ah kho a sak.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Cangpalam te imkhui lamloh, khosik te tlangpuei lamloh ha thoeng.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
Pathen kah hiil lamloh rhaelnu khaw a khueh tih tui daang mangdaeng mangtok la om.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Khomai te cingtui loh a rhih sak tih cingmai loh amah kah vangnah te a taekyak.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
Te khaw diklai kah lunglai hman ah a uen boeih te saii hamla a niing, a niing dongah kuluk la a hil.
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Te te caitueng lam khaw, a khohmuen ham khaw, sitlohnah ham khaw a thoeng sak.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Job, he he hnakaeng lah. Pai lamtah Pathen kah khobaerhambae he yakming lah.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Te rhoek soah Pathen loh a khueh tih a cingmai kah vangnah a sae te na ming a?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Poeknah rhuemtuet, mangvawt khomai a haainah te na ming a?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Tuithim loh khohmuen a mong sak vaengah na himbai te aka bae sak,
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Hmaidan a hlawn bangla khomong a thah la amah taengah na nulh thai aya?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Amah taengah metla n'thui ham khaw kaimih tueng lah. Hmaisuep hmai ah n'tawn uh thai pawt oe.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Hlang loh a dolh hamla thui cakhaw ka thui bangla amah taengah a tae pa aya?
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
Tahae ah khaw vangnah a hmuh uh moenih. A aa te khohli loh a yawn tih a caihcil hnukkah khomong dongah tueng.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Tlangpuei lamkah sui te mueithennah rhih om Pathen taengla pawk.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
Tlungthang te thadueng a len dongah a tiktamnah m'hmuh lek moenih. Duengnah khaw a cungkuem dongah hlang a phaep moenih.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Hlang rhoek loh amah te a rhih uh tangloeng dongah lungbuei aka cueih rhoek takuem khaw a sawt moenih,” a ti.
