Књига о Јову 36
1 Још говори Елијуј и рече:
Y Eliu continuó diciendo:
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
Dame un poco más de tiempo para declarar; porque todavía tengo algo que decir en defensa de Dios.
3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
Obtendré mi conocimiento de lejos, y le daré justicia a mi Hacedor.
4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
Porque verdaderamente mis palabras no son falsas; Uno que es perfecto en su conocimiento está hablando contigo.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
He aquí, Dios es grande, no aborrece, es poderoso en la virtud de su corazón.
6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
No perdona la vida al impio, y da a los oprimidos sus derechos;
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
No apartará los ojos de los justos, hasta el trono de los reyes, los afirma para siempre, exaltandolos.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
Y si han sido encarcelados en cadenas, y cautivos en cuerdas de aflicción,
9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
Entonces les deja claro lo que han hecho, incluso las obras malvadas de las que se enorgullecen.
10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
Su oído está abierto a su enseñanza, y él les da órdenes para que sus corazones se vuelvan del mal.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
Si escuchan su voz y cumplen su palabra, entonces él les da larga vida y años llenos de placer.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
Pero si no, perecerán a espada llegan y morirán sin conocimiento.
13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
Los que no temen a Dios mantienen la ira acumulada en sus corazones; No dan gritos de ayuda cuando son hechos prisioneros.
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
Llegan a su fin cuando aún son jóvenes, su vida es corta como la de aquellos que se usan con fines sexuales en la adoración de sus dioses.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
Él salva al afligido en su aflicción, abriendo sus oídos en tiempos de opresión.
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
También te apartará de la boca de tus adversarios, a lugar espacioso libre de angustias; te asentará mesa llena de grosura.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
Pero tú has cumplido el juicio del malvado, contra la justicia y el juicio que lo sustenta todo.
18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
Ten cuidado que en su ira no te quite con golpe, porque ni un gran rescate te libera.
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Hará él estima de tus riquezas, ni tu oro ni la potencia de tu poder.
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
No anheles la noche cuando la gente asciende a su lugar.
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
Ten cuidado, de no volverte al pecado, porque has escogido el mal, en lugar de la miseria.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
Verdaderamente Dios es excelso en su potencia; ¿Quién es un maestro como él?
23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
¿Quién alguna vez le dio órdenes, o le dijo, has hecho mal?
24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Mira que tienes que alabar su obra, sobre el cual los hombres hacen canciones.
25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
Todas las personas la están mirando; él hombre la ve desde lejos.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
En verdad, Dios es grande, más grande que todo nuestro conocimiento; El número de sus años no pueden ser contados.
27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
Porque toma las gotas del mar; los envía a través de su niebla como lluvia,
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
Que desciende del cielo y cae sobre los pueblos.
29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
¿Y quién sabe cómo se extienden las nubes o los truenos de su tienda?
30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Mira, él está extendiendo su niebla, cubriendo con ella las cimas de las montañas.
31 Тиме суди народима, даје хране изобила.
Porque por éstos da comida a los pueblos, y pan en plena medida.
32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
con las nubes encubre la luz, y le manda no brillar, interponiendo aquéllas.
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
El trueno deja en claro su pasión, y la tormenta da noticias de su ira.
