Књига о Јову 36
1 Још говори Елијуј и рече:
Og Elihu blev ved og sa:
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
Vent litt på mig, så jeg kan få sagt dig min mening! For ennu er der noget å si til forsvar for Gud.
3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
Jeg vil hente min kunnskap langt borte fra, og jeg vil vise at min skaper har rett.
4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
For sannelig, mine ord er ikke falske; en mann med fullkommen kunnskap har du for dig.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
Se, Gud er sterk, men han akter ikke nogen ringe; han er sterk i forstandens kraft.
6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
Han lar ikke en ugudelig leve, og de undertrykte hjelper han til deres rett.
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
Han tar ikke sine øine fra de rettferdige, og hos konger på tronen lar han dem sitte all deres tid høit hedret.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
Og om de blir bundet med lenker og fanget i ulykkens snarer,
9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
så vil han dermed foreholde dem deres gjerninger, deres synder, at de viste sig gjenstridige,
10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
og åpne deres øre for advarselen og formane dem til å vende om fra det onde.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
Om de da hører og tjener ham, så får de leve sine dager i lykke og sine år i herlighet og glede.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
Hører de ikke, da skal de gjennembores av spydet og omkomme i sin uforstand.
13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
Men mennesker med gudløst sinn huser vrede; de roper ikke til Gud når han legger dem i bånd.
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
De dør i ungdommen, og deres liv ender som tempel-bolernes.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
Han frelser de ulykkelige ved deres ulykke og åpner deres øre ved trengselen.
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
Også dig lokker han ut av trengselens svelg til en åpen plass hvor det ikke er trangt; og ditt bord skal være fullt av fete retter.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
Men er du full av den ugudeliges brøde, så skal brøde og dom følges at.
18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
La bare ikke vrede lokke dig til spott, og la ikke den store bot lokke dig på avvei!
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Kan vel ditt skrik fri dig ut av trengsel, og kan vel alt ditt strev og slit utrette det?
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
Stund ikke efter natten, den natt da hele folkeslag blåses bort fra sitt sted!
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
Vokt dig, vend dig ikke til synd! For det har du mere lyst til enn til å lide.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
Se, Gud er ophøiet i sin kraft; hvem er en læremester som han?
23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
Hvem har foreskrevet ham hans vei, og hvem kan si: Du gjorde urett?
24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Kom i hu at du ophøier hans gjerning, den som menneskene har sunget om!
25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
All verden ser på den med lyst; menneskene skuer den langt borte fra.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
Se, Gud er stor, og vi forstår ham ikke; hans års tall er uutgrundelig;
27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
han drar vanndråper op til sig, og av tåken siler regnet ned;
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
fra skyene strømmer det og drypper ned over mange mennesker.
29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
Kan også nogen forstå hvorledes skyene breder sig ut, hvorledes det braker fra hans telt?
30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Se, han breder ut sitt lys omkring sig og dekker det med havets røtter.
31 Тиме суди народима, даје хране изобила.
For således straffer han folkeslag, men gir også føde i overflod.
32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
Han dekker sine hender med lys og byder det å fare ut mot fienden.
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Hans tordenbrak bærer bud om ham; endog feet varsler når han rykker frem.
