< Књига о Јову 36 >

1 Још говори Елијуј и рече:
Elihu agĩthiĩ na mbere kwaria, akiuga atĩrĩ:
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
“Ngirĩrĩria hanini, na nĩngũkuonia atĩ harĩ maũndũ mangĩ mangiugwo ma gũciirĩrĩra Ngai.
3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
Ũmenyo wakwa ndĩũrutĩte kũraihu; niĩ ngũtũũgĩria kĩhooto kĩa ũcio Mũnyũũmbi.
4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
Menya wega atĩ ndeto ciakwa ti cia maheeni; ũyũ mũrĩ nake arĩ na ũmenyo mũkinyanĩru.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
“Mũrungu nĩwe mwene hinya, no ndairaga andũ; we nĩ mwene hinya, na nĩarũmagia muoroto wake.
6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
Ndatũũragia arĩa aaganu muoyo, no nĩaheaga arĩa anyariire kĩhooto kĩao.
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
Ndeheragia maitho make harĩ arĩa athingu; amaikaragĩria gĩtĩ kĩa ũnene hamwe na athamaki, na akamatũũgĩria nginya tene.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
No rĩrĩ, andũ mangĩkorwo mohetwo na mĩnyororo, makanyiitio na mĩhĩndo ya mĩnyamaro,
9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
we nĩameeraga ũrĩa mekĩte, atĩ mehĩtie na ũtũrĩka.
10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
We nĩatũmaga mathikĩrĩrie ũtaaro, na akamaatha merire ũũru wao.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
Mangĩmwathĩkĩra na mamũtungatĩre, megũtũũra matukũ mao marĩa matigaru magaacĩire, na mĩaka yao o maiganĩire.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
No mangĩaga kũigua, nĩmakaniinwo na rũhiũ rwa njora, na makue matarĩ na ũmenyo.
13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
“Arĩa matarĩ na Ngai ngoro-inĩ meiigagĩra marakara; o na rĩrĩa aramooha na mĩnyororo, matikayaga mateithio.
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
Makuuaga marĩ ethĩ, magakua hamwe na arũme arĩa maraya ma mahooero-inĩ.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
No arĩa mathĩĩnĩkaga, nĩamakũũraga kuuma thĩĩna-inĩ wao; nĩamaragĩria marĩ mĩnyamaro-inĩ.
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
“We-rĩ, nĩarakũguucĩrĩria uume magego-inĩ ma mĩnyamaro, agũtware handũ haariĩ hatarĩ na ũkunderu, na agũtware akũhurũkie metha-inĩ yaku ĩiyũrĩte irio iria njega.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
No rĩu-rĩ, ũtitikithĩtio ituĩro rĩrĩa rĩagĩrĩire arĩa aaganu; ituĩro rĩa ciira na kĩhooto nĩcigũkumbatĩte.
18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
Wĩmenyerere mũndũ o na ũrĩkũ ndakanakũheenererie na ũtonga; ndũgetĩkĩrie ihaki inene rĩkũhĩtithie njĩra.
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Ũtonga waku o na kana kĩyo gĩaku kĩnene-rĩ, no ikũnyiitĩrĩre nĩguo ndũgatoonye mĩnyamaro-inĩ?
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
Tiga kwĩrirĩria ũtukũ, nĩguo ũguucũrũrie andũ kuuma kwao mĩciĩ.
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
Wĩmenyerere ndũkeerekere ũũru-inĩ, tondũ ũkuoneka taarĩ guo wendete gũkĩra gũthĩĩnĩka.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
“Mũrungu nĩatũgĩrĩtio nĩ ũndũ wa ũhoti wake. Nũũ mũrutani take?
23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
Nũũ ũmwathĩrĩire njĩra ciake, kana akamwĩra atĩrĩ, ‘Wee nĩwĩkĩte ũũru’?
24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Ririkanaga gwĩkĩrĩra wĩra wake, ũrĩa andũ manakumia na rwĩmbo.
25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
Andũ othe nĩmawonete; andũ mawĩroragĩra marĩ o kũraya.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
Ĩ Mũrungu ndakĩrĩ mũnene; nĩ mũnene gũkĩra ũmenyi witũ! Mũigana wa mĩaka yake ndũngĩtuĩrĩka.
27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
“Ambatagia matata ma maaĩ, marĩa macookaga gũtaatĩra tũrũũĩ ta mbura;
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
matu magaita ũigũ wamo, nayo mbura nyingĩ ĩkoirĩra andũ.
29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
Nũũ ũngĩmenya ũrĩa atambũrũkagia matu, kana ũhoro wa marurumĩ marĩa moimaga hema-inĩ yake?
30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Kĩone ũrĩa ahurunjaga rũheni rwake rũkamũthiũrũrũkĩria, agathambia iria kũrĩa kũriku.
31 Тиме суди народима, даје хране изобила.
Ũũ nĩguo aathaga ndũrĩrĩ na akaheana irio nyingĩ.
32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
Akumbatagĩria rũheni na moko make, na akarwatha rũringe kĩrĩa kĩorotetwo.
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Marurumĩ make nĩmanagĩrĩra kĩhuhũkanio kĩrĩa kĩroka; o na ngʼombe nĩimenyithanagia atĩ kũrĩ kĩhuhũkanio kĩroka.

< Књига о Јову 36 >