Књига о Јову 36
1 Још говори Елијуј и рече:
Elihu also proceeded, and said,
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
Suffer me a little, and I will shew thee: for I have yet somewhat to say on God’s behalf.
3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Maker.
4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
For truly my words are not false: one that is perfect in knowledge is with thee.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
Behold, God is mighty, and despiseth not any: he is mighty in strength of understanding.
6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
He preserveth not the life of the wicked: but giveth to the afflicted [their] right.
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
He withdraweth not his eyes from the righteous: but with kings upon the throne he setteth them for ever, and they are exalted.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
And if they be bound in fetters, and be taken in the cords of affliction;
9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
Then he sheweth them their work, and their transgressions, that they have behaved themselves proudly.
10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
He openeth also their ear to instruction, and commandeth that they return from iniquity.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
If they hearken and serve [him], they shall spend their days in prosperity, and their years in pleasures.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
But if they hearken not, they shall perish by the sword, and they shall die without knowledge.
13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
But they that are godless in heart lay up anger: they cry not for help when he bindeth them.
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
They die in youth, and their life [perisheth] among the unclean.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
He delivereth the afflicted by his affliction, and openeth their ear in oppression.
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
Yea, he would have led thee away out of distress into a broad place, where there is no straitness; and that which is set on thy table should be full of fatness.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
But thou art full of the judgment of the wicked: judgment and justice take hold [on thee].
18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
Because there is wrath, beware lest thou be led away by [thy] sufficiency; neither let the greatness of the ransom turn thee aside.
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Will thy riches suffice, [that thou be] not in distress, or all the forces of [thy] strength?
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
Desire not the night, when peoples are cut off in their place.
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
Take heed, regard not iniquity: for this hast thou chosen rather than affliction.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
Behold, God doeth loftily in his power: who is a teacher like unto him?
23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
Who hath enjoined him his way? or who can say, Thou hast wrought unrighteousness?
24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Remember that thou magnify his work, whereof men have sung.
25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
All men have looked thereon; man beholdeth it afar off.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
Behold, God is great, and we know him not; the number of his years is unsearchable.
27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
For he draweth up the drops of water, which distil in rain from his vapour:
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
Which the skies pour down and drop upon man abundantly.
29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
Yea, can any understand the spreadings of the clouds, the thunderings of his pavilion?
30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Behold, he spreadeth his light around him; and he covereth the bottom of the sea.
31 Тиме суди народима, даје хране изобила.
For by these he judgeth the peoples; he giveth meat in abundance.
32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
He covereth his hands with the lightning; and giveth it a charge that it strike the mark.
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
The noise thereof telleth concerning him, the cattle also concerning [the storm] that cometh up.
