< Књига о Јову 36 >

1 Још говори Елијуј и рече:
And Elihu proceeded and said,
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
Suffer me a little, and I will shew thee that I have yet words for God.
3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Creator.
4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
For truly my words shall be no falsehood: one perfect in knowledge is with thee.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
Lo, God is mighty, but despiseth not [any]; mighty in strength of understanding:
6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
He saveth not the wicked alive; but he doeth justice to the afflicted.
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
He withdraweth not his eyes from the righteous, but with kings on the throne doth he even set them for ever; and they are exalted.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
And if, bound in fetters, they be held in cords of affliction,
9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
Then he sheweth them their work, and their transgressions, because they have increased.
10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
And he openeth their ear to discipline, and commandeth that they return from iniquity.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
If they hearken and serve [him], they shall accomplish their days in prosperity, and their years in pleasures.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
But if they hearken not, they shall pass away by the sword, and expire without knowledge.
13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
But the godless in heart heap up anger; they cry not when he bindeth them:
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
Their soul dieth in youth, and their life is among the unclean.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
But he delivereth the afflicted in his affliction, and openeth their ear in [their] oppression.
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
Even so would he have allured thee out of the jaws of distress into a broad place, where there is no straitness; and the supply of thy table [would be] full of fatness.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
But thou art full of the judgments of the wicked: judgment and justice take hold [on thee].
18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
Because there is wrath, [beware] lest it take thee away through chastisement: then a great ransom could not avail thee.
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Will he esteem thy riches? Not gold, nor all the resources of strength!
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
Desire not the night, when peoples are cut off from their place.
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
Take heed, turn not to iniquity; for this hast thou chosen rather than affliction.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
Lo, God is exalted in his power: who teacheth as he?
23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
Who hath appointed him his way? or who hath said, Thou hast wrought unrighteousness?
24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Remember that thou magnify his work, which men celebrate.
25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
All men look at it; man beholdeth [it] afar off.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
Lo, God is great, and we comprehend [him] not, neither can the number of his years be searched out.
27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
For he draweth up the drops of water: they distil in rain from the vapour which he formeth,
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
Which the skies pour down [and] drop upon man abundantly.
29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
But can any understand the spreadings of the clouds, [or] the crashing of his pavilion?
30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Lo, he spreadeth his light around him, and covereth the bottom of the sea.
31 Тиме суди народима, даје хране изобила.
For with them he judgeth the peoples; he giveth food in abundance.
32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
[His] hands he covereth with lightning, and commandeth it where it is to strike.
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
His thundering declareth concerning him; the cattle even, concerning its coming.

< Књига о Јову 36 >