Књига о Јову 36
1 Још говори Елијуј и рече:
Og videre sagde Elihu:
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
Bi nu lidt, jeg har noget at sige dig, thi end har jeg Ord til Forsvar for Gud.
3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
Jeg vil hente min Viden langvejsfra og skaffe min Skaber Ret;
4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
thi for vist, mine Ord er ikke Opspind, en Mand med fuldkommen Indsigt har du for dig.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
Se, Gud forkaster det stive Sind,
6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
den gudløse holder han ikke i Live; de arme lader han få deres Ret,
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
fra retfærdige vender han ikke sit Blik, men giver dem Plads for stedse hos Konger på Tronen i Højhed.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
Og hvis de bindes i Lænker, fanges i Nødens Bånd,
9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
så viser han dem deres Gerning, deres Synder, at de hovmodede sig,
10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
åbner deres Øre for Tugt og byder dem vende sig bort fra det onde.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
Hvis de så hører og bøjer sig, da ender de deres Dage i Lykke, i liflig Fryd deres År.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
Men hører de ikke, falder de for Sværd og opgiver Ånden i Uforstand.
13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
Men vanhellige Hjerter forbitres; når han binder dem, råber de ikke om Hjælp;
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
i Ungdommen dør deres Sjæl, deres Liv får Mandsskøgers Lod.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
Den elendige frelser han ved hans Elende og åbner hans Øre ved Trængsel.
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
Men dig har Medgangen lokket, du var i Fred for Ulykkens Gab; ingen Trængsel indjog dig Skræk, fuldt var dit Bord af fede Retter.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
Den gudløses som kom til fulde over dig, hans retfærdige Dom greb dig fat.
18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
Lad dig ikke lokke af Vrede til Spot eller Bødens Storhed lede dig vild!
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Kan vel dit Skrig gøre Ende på Nøden, eller det at du opbyder al din Kraft?
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
Ej må du længes efter Natten, som. opskræmmer Folkeslag der, hvor de er;
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
var dig og vend dig ikke til Uret, så du foretrækker ondt for at lide.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
Se, ophøjet er Gud i sin Vælde, hvo er en Lærer som han?
23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
Hvo foreskrev ham hans Vej, og hvo turde sige: "Du gjorde Uret!"
24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Se til at ophøje hans Værk, som Mennesker priser i Sang!
25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
Alle Mennesker ser det med Fryd, skønt dødelige skuer det kun fra det fjerne.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
Se, Gud er ophøjet, kan ikke ransages, Tal på hans År kan ikke fides.
27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
Thi Dråber drager han ud af Havet, i hans Tåge siver de ned som Regn,
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
og Skyerne lader den strømme og dryppe på mange Folk.
29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
Hvo fatter mon Skyernes Vidder eller hans Boligs Bulder?
30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Se, han breder sin Tåge om sig og skjuler Havets Rødder;
31 Тиме суди народима, даје хране изобила.
Thi dermed nærer han Folkene, giver dem Brød i Overflod;
32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
han hyller sine Hænder i Lys og sender det ud imod Målet;
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
hans Torden melder hans Komme, selv Kvæget melder hans Optræk.
