Књига о Јову 35
1 Још говори Елијуј и рече:
| וַיַּ֥עַן אֱלִיה֗וּ וַיֹּאמַֽר׃ |
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
| הֲ֭זֹאת חָשַׁ֣בְתָּ לְמִשְׁפָּ֑ט אָ֝מַ֗רְתָּ צִדְקִ֥י מֵאֵֽל׃ |
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
| כִּֽי־תֹ֭אמַר מַה־יִּסְכָּן־לָ֑ךְ מָֽה־אֹ֝עִ֗יל מֵֽחַטָּאתִֽי׃ |
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
| אֲ֭נִי אֲשִֽׁיבְךָ֣ מִלִּ֑ין וְֽאֶת־רֵעֶ֥יךָ עִמָּֽךְ׃ |
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
| הַבֵּ֣ט שָׁמַ֣יִם וּרְאֵ֑ה וְשׁ֥וּר שְׁ֝חָקִ֗ים גָּבְה֥וּ מִמֶּֽךָּ׃ |
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
| אִם־חָ֭טָאתָ מַה־תִּפְעָל־בּ֑וֹ וְרַבּ֥וּ פְ֝שָׁעֶ֗יךָ מַה־תַּעֲשֶׂה־לּֽוֹ׃ |
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
| אִם־צָ֭דַקְתָּ מַה־תִּתֶּן־ל֑וֹ א֥וֹ מַה־מִיָּדְךָ֥ יִקָּֽח׃ |
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
| לְאִישׁ־כָּמ֥וֹךָ רִשְׁעֶ֑ךָ וּלְבֶן־אָ֝דָ֗ם צִדְקָתֶֽךָ׃ |
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
| מֵ֭רֹב עֲשׁוּקִ֣ים יַזְעִ֑יקוּ יְשַׁוְּע֖וּ מִזְּר֣וֹעַ רַבִּֽים׃ |
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
| וְֽלֹא־אָמַ֗ר אַ֭יֵּה אֱל֣וֹהַּ עֹשָׂ֑י נֹתֵ֖ן זְמִר֣וֹת בַּלָּֽיְלָה׃ |
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
| מַ֭לְּפֵנוּ מִבַּהֲמ֣וֹת אָ֑רֶץ וּמֵע֖וֹף הַשָּׁמַ֣יִם יְחַכְּמֵֽנוּ׃ |
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
| שָׁ֣ם יִ֭צְעֲקוּ וְלֹ֣א יַעֲנֶ֑ה מִ֝פְּנֵ֗י גְּא֣וֹן רָעִֽים׃ |
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
| אַךְ־שָׁ֭וְא לֹא־יִשְׁמַ֥ע ׀ אֵ֑ל וְ֝שַׁדַּ֗י לֹ֣א יְשׁוּרֶֽנָּה׃ |
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
| אַ֣ף כִּֽי־תֹ֭אמַר לֹ֣א תְשׁוּרֶ֑נּוּ דִּ֥ין לְ֝פָנָ֗יו וּתְח֥וֹלֵֽל לֽוֹ׃ |
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
| וְעַתָּ֗ה כִּי־אַ֭יִן פָּקַ֣ד אַפּ֑וֹ וְלֹֽא־יָדַ֖ע בַּפַּ֣שׁ מְאֹֽד׃ |
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
| וְ֭אִיּוֹב הֶ֣בֶל יִפְצֶה־פִּ֑יהוּ בִּבְלִי־דַ֝֗עַת מִלִּ֥ין יַכְבִּֽר׃ פ |
