< Књига о Јову 35 >

1 Још говори Елијуј и рече:
וַיַּעַן אֱלִיהוּ וַיֹּאמַֽר׃
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
הֲזֹאת חָשַׁבְתָּ לְמִשְׁפָּט אָמַרְתָּ צִדְקִי מֵאֵֽל׃
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
כִּֽי־תֹאמַר מַה־יִּסְכׇּן־לָךְ מָה־אֹעִיל מֵחַטָּאתִֽי׃
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
אֲנִי אֲשִֽׁיבְךָ מִלִּין וְֽאֶת־רֵעֶיךָ עִמָּֽךְ׃
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
הַבֵּט שָׁמַיִם וּרְאֵה וְשׁוּר שְׁחָקִים גָּבְהוּ מִמֶּֽךָּ׃
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
אִם־חָטָאתָ מַה־תִּפְעׇל־בּוֹ וְרַבּוּ פְשָׁעֶיךָ מַה־תַּֽעֲשֶׂה־לּֽוֹ׃
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
אִם־צָדַקְתָּ מַה־תִּתֶּן־לוֹ אוֹ מַה־מִּיָּדְךָ יִקָּֽח׃
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
לְאִישׁ־כָּמוֹךָ רִשְׁעֶךָ וּלְבֶן־אָדָם צִדְקָתֶֽךָ׃
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
מֵרֹב עֲשׁוּקִים יַזְעִיקוּ יְשַׁוְּעוּ מִזְּרוֹעַ רַבִּֽים׃
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
וְֽלֹא־אָמַר אַיֵּה אֱלוֹהַּ עֹשָׂי נֹתֵן זְמִרוֹת בַּלָּֽיְלָה׃
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
מַלְּפֵנוּ מִבַּהֲמוֹת אָרֶץ וּמֵעוֹף הַשָּׁמַיִם יְחַכְּמֵֽנוּ׃
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
שָׁם יִצְעֲקוּ וְלֹא יַעֲנֶה מִפְּנֵי גְּאוֹן רָעִֽים׃
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
אַךְ־שָׁוְא לֹא־יִשְׁמַע ׀ אֵל וְשַׁדַּי לֹא יְשׁוּרֶֽנָּה׃
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
אַף כִּֽי־תֹאמַר לֹא תְשׁוּרֶנּוּ דִּין לְפָנָיו וּתְחוֹלֵֽל לֽוֹ׃
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
וְעַתָּה כִּי־אַיִן פָּקַד אַפּוֹ וְלֹֽא־יָדַע בַּפַּשׁ מְאֹֽד׃
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
וְאִיּוֹב הֶבֶל יִפְצֶה־פִּיהוּ בִּבְלִי־דַעַת מִלִּין יַכְבִּֽר׃

< Књига о Јову 35 >