Књига о Јову 35
1 Још говори Елијуј и рече:
Elihu spoke moreover, and said,
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
Thinkest thou this to be right, [that] thou saidst, My righteousness [is] more than God's?
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
For thou saidst, What advantage will it be to thee? [and], What profit shall I have, [if I be cleansed] from my sin?
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
I will answer thee, and thy companions with thee.
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
Look to the heavens, and see; and behold the clouds [which] are higher than thou.
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
If thou sinnest, what doest thou against him? or [if] thy transgressions are multiplied, what doest thou to him?
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
If thou art righteous, what givest thou to him? or what receiveth he from thy hand?
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
Thy wickedness [may hurt] a man as thou [art]: and thy righteousness [may profit] the son of man.
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
By reason of the multitude of oppressions they make [the oppressed] to cry: they cry out by reason of the arm of the mighty.
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
But none saith, Where [is] God my maker, who giveth songs in the night;
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
Who teacheth us more than the beasts of the earth, and maketh us wiser than the fowls of heaven?
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
There they cry, but none giveth answer, because of the pride of evil men.
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
Surely God will not hear vanity, neither will the Almighty regard it.
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
Although thou sayest thou shalt not see him, [yet] judgment [is] before him; therefore trust thou in him.
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
But now, because [it is] not [so], he hath visited in his anger; yet he knoweth [it] not in great extremity:
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
Therefore doth Job open his mouth in vain; he multiplieth words without knowledge.
