Књига о Јову 35
1 Још говори Елијуј и рече:
Elihu spoke moreover, and said,
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
Thinkest thou this to be right, that thou saidst, My righteousness is more than God’s?
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
For thou saidst, What advantage will it be to thee? and, What profit shall I have, if I be cleansed from my sin?
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
I will answer thee, and thy companions with thee.
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
Look to the heavens, and see; and behold the clouds which are higher than thou.
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
If thou sinnest, what doest thou against him? or if thy transgressions are multiplied, what doest thou to him?
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
If thou art righteous, what givest thou to him? or what receiveth he from thy hand?
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
Thy wickedness may hurt a man as thou art; and thy righteousness may profit the son of man.
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
By reason of the multitude of oppressions they make the oppressed to cry: they cry out by reason of the arm of the mighty.
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
But none saith, Where is God my maker, who giveth songs in the night;
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
Who teacheth us more than the beasts of the earth, and maketh us wiser than the fowls of heaven?
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
There they cry, but none giveth answer, because of the pride of evil men.
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
Surely God will not hear vanity, neither will the Almighty regard it.
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
Although thou sayest thou shalt not see him, yet judgment is before him; therefore trust thou in him.
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
But now, because it is not so, he hath visited in his anger; yet he knoweth it not in great extremity:
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
Therefore doth Job open his mouth in vain; he multiplieth words without knowledge.
