< Књига о Јову 35 >
1 Још говори Елијуј и рече:
Elihoe vervolgde, en sprak:
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
Houdt ge dit voor behoorlijk, Noemt ge dit "mijn rechtvaardiging voor God",
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
Als ge vraagt: Wat baat het mij, Wat voordeel heb ik, als ik niet zondig?
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
Ik zal u antwoord geven op uw vraag, En aan uw vrienden met u.
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
Blik naar de hemel op, en zie, Aanschouw de wolken, hoog boven u uit!
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
Wanneer ge zondigt, wat deert het Hem; Zijn uw misdrijven talrijk, wat doet het Hem;
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
Zijt ge rechtschapen, wat schenkt ge Hem, Of wat ontvangt Hij van u?
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
Uw boosheid raakt enkel den mens, als gij, Uw gerechtigheid het mensenkind!
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
Men klaagt wel over allerhande verdrukking En jammert onder de macht der tyrannen,
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
Maar men zegt niet: Waar is God, die ons schiep, Die ons visioenen geeft in de nacht,
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
Die ons onderricht door de dieren der aarde Door de vogels in de lucht ons wijsheid leert.
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
Zo roept men wel, maar Hij antwoordt niet, Om de hoogmoed der bozen.
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
Maar als God niet luistert naar ijdel geroep, De Almachtige er geen aandacht aan schenkt,
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
Hoeveel te minder, als ge beweert, dat ge Hem niet bespeurt, Dat ge een proces met Hem aangaat, en gij op Hem wacht;
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
Of zelfs, dat zijn gramschap niet straft, En dat Hij niet eens de misdaad kent!
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
Job opent zijn mond tot ijdel gezwets, Spreekt grote woorden in onverstand.