Књига о Јову 35

1 Још говори Елијуј и рече:

2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.