Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Отвещав же Елиус, рече:
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
послушайте мене, премудрии: сведущии, внушите (доброе),
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
яко ухо словеса искушает, гортань же вкушает брашна.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Суд изберем себе, уразумеем посреде себе, что лучшее.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
Яко рече Иов: праведен есмь, Господь отят ми суд,
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
солга же суду моему: насильна стрела моя без неправды.
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
Кто муж, якоже Иов, пияй поругание, якоже воду,
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
не согрешая, ниже нечествовав, ниже приобщився к творящым беззакония, еже ходити с нечестивыми?
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
Не рцы бо, яко несть посещения мужеви, и посещения ему от Господа.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Темже, разумивии сердцем, послушайте мене, не буди ми пред Господем нечествовати и пред Вседержителем возмутити правду:
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
но воздает человекови, якоже творит кийждо их, и на стези мужестей обрящет и.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Мниши же Господа нелепая сотворити, или Вседержитель смятет суд, иже сотвори землю?
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Кто же есть творяй поднебесную и яже в ней всяческая?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
Аще бо восхощет запретити и дух у Себе удержати,
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
умрет всяка плоть вкупе, всяк же человек в землю пойдет, отнюдуже и создан бысть.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
Аще же не увещаешися, послушай сих, внуши глас глагол.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Виждь ты ненавидящаго беззаконная и губящаго лукавыя, суща, вечна, праведна.
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Нечестив есть глаголяй цареви, закон преступаеши, нечестивейше, князем:
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
иже не постыдеся лица честнаго, ниже весть честь возложити сильным, удивитися лицам их.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
Тще же им сбудется, еже возопити и молити мужа: зане употребиша беззаконно, безчестяще немощных.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
Той бо зритель есть дел человеческих, утаися же от Него ничтоже от тех, яже творят:
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
ниже будет место укрытися творящым беззаконная:
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
яко не на мужа положит еще.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
Господь бо всех видит, постизаяй неизследная, славная же и изрядная, имже несть числа,
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
сведый их дела, и обратит нощь, и смирятся.
26 Као безбожне разбија их на видику.
Угаси же нечестивыя, видими же пред ним:
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
яко уклонишася от закона Божия, оправданий же Его не познаша,
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
еже вознести к Нему вопль нищих, и вопль убогих услышит.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
И Той тишину подаст, и кто осудит? И сокрыет лице, и кто узрит Его? И на язык, и на человека вкупе,
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
иже поставляет царем человека лицемера за строптивость людий.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Яко к Крепкому глаголяй: взях, не отиму вместо залога:
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
без мене узрю, Ты покажи ми: аще неправду соделах, не имам приложити.
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Еда от тебе истяжет ю, яко ты отринеши, яко ты избереши, а не аз ли? И что разумееши? Глаголи.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Темже смысленнии сердцем рекут сия, муж же премудр услыша глагол мой.
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
Иов же не в разуме глаголаше, словеса же его не в хитрости.
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
Обаче навыкни, Иове, не даждь еще ответа, якоже немудрии:
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
да не приложим на грехи нашя: беззаконие же на нас вменится, многая глаголющих словеса на Господа.
