Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Furthermore Elihu answered and said,
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Hear my words, O ye wise men; and give ear to me, ye that have knowledge.
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
For the ear trieth words, as the mouth tasteth food.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Let us choose for ourselves what is right: let us know among ourselves what is good.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
For Job hath said, I am righteous: and God hath taken away my judgment.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Should I lie against my right? my wound is incurable without transgression.
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
What man is like Job, who drinketh up scorning like water?
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
Who goeth in company with the workers of iniquity, and walketh with wicked men.
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For he hath said, It profiteth a man nothing that he should delight himself with God.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Therefore hearken to me, ye men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness; and from the Almighty, that he should commit iniquity.
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For the work of a man he shall render to him, and cause every man to find according to his ways.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Yea, surely God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert judgment.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Who hath given him a charge over the earth? or who hath disposed the whole world?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
If he should set his heart upon man, if he should gather to himself his spirit and his breath;
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
All flesh would perish together, and man would turn again to dust.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
If now thou hast understanding, hear this: hearken to the voice of my words.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Shall even he that hateth right govern? and wilt thou condemn him that is most just?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Is it fit to say to a king, Thou art wicked? and to princes, Ye are ungodly?
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
How much less to him that accepteth not the persons of princes, nor regardeth the rich more than the poor? for they all are the work of his hands.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
In a moment they shall die, and the people shall be troubled at midnight, and pass away: and the mighty shall be taken away without hand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
For his eyes are upon the ways of man, and he seeth all his goings.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
For he will not lay upon man more than right; that he should enter into judgment with God.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
He shall break in pieces mighty men without number, and set others in their stead.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Therefore he knoweth their works, and he overturneth them in the night, so that they are destroyed.
26 Као безбожне разбија их на видику.
He striketh them as wicked men in the open sight of others;
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
Because they turned back from him, and would not consider any of his ways:
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
So that they cause the cry of the poor to come to him, and he heareth the cry of the afflicted.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
When he giveth quietness, who then can make trouble? and when he hideth his face, who then can behold him? whether it be done against a nation, or against a man only:
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
That the hypocrite may not reign, lest the people should be ensnared.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Surely hast any one said to God, I have borne chastisement, I will not offend any more:
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
That which I see not teach thou me: if I have done iniquity, I will do no more.
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Should it be according to thy mind? he will recompense it, whether thou shalt refuse, or whether thou shalt choose; and not I: therefore speak what thou knowest.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Let men of understanding tell me, and let a wise man hearken to me.
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
Job hath spoken without knowledge, and his words were without wisdom.
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
My desire is that Job may be tried to the end because of his answers for wicked men.
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
For he addeth rebellion to his sin, he clappeth his hands among us, and multiplieth his words against God.
