Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
And Elihu proceeded, and said:
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Hear my words, ye wise men! Give ear to me, ye that have knowledge!
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
For the ear trieth words, As the mouth tasteth meat.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Let us examine for ourselves what is right; Let us know among ourselves what is true.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
Job hath said, “I am righteous, And God refuseth me justice.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Though I am innocent, I am made a liar; My wound is incurable, though I am free from transgression.”
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
Where is the man like Job, Who drinketh impiety like water;
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
Who goeth in company with evil-doers, And walketh with wicked men?
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For he hath said, “A man hath no advantage, When he delighteth himself in God.”
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Wherefore hearken to me, ye men of understanding! Far be iniquity from God; Yea, far be injustice from the Almighty!
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For what a man hath done he will requite him, And render to every one according to his deeds.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Surely God will not do iniquity, Nor will the Almighty pervert justice.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Who hath given him the charge of the earth? Or who hath created the whole world?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
Should he set his heart against man, Should he take back his spirit and his breath,
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
Then would all flesh expire together; Yea, man would return to the dust.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
If thou hast understanding, hear this! Give ear to the voice of my words!
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Shall he, that hateth justice, govern? Wilt thou then condemn the just and mighty One?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Is it fit to say to a king, Thou art wicked; Or to princes, Ye are unrighteous?
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
How much less to him that is not partial to princes, Nor regardeth the rich more than the poor? For they are all the work of his hands.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
In a moment they die; yea, at midnight Do the people stagger and pass away, And the mighty are destroyed without hand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
For his eyes are upon the ways of man; He seeth all his steps.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
There is no darkness, nor shadow of death, Where evil-doers may hide themselves.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
He needeth not attend long to a man, That he may go into judgment before God;
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
He dasheth in pieces the mighty without inquiry, And setteth up others in their stead.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Therefore he knoweth their works, And in a night he overthroweth them, so that they are destroyed.
26 Као безбожне разбија их на видику.
On account of their wickedness he smiteth them, In the presence of many beholders;
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
Because they turned away from him, And had no regard to his ways,
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
And caused the cry of the poor to come before him; For he heareth the cry of the oppressed.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
When he giveth rest, who can cause trouble? And when he hideth his face, Who can behold him?
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
So is it with nations and individuals alike! That the wicked may no more rule, And may not be snares to the people.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Surely thou shouldst say unto God, “I have received chastisement; I will no more offend;
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
What I see not, teach thou me! If I have done iniquity, I will do it no more.”
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Shall he recompense according to thy mind, Because thou refusest, or because thou choosest, and not he? Speak, if thou hast knowledge!
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Men of understanding, Wise men, who hear me, will say,
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
“Job hath spoken without knowledge, And his words are without wisdom.”
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
I desire that Job may be tried to the last, For answering like wicked men.
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
For he addeth impiety to his sin; He clappeth his hands among us, And multiplieth words against God.
