Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Furthermore Elihu answered and said,
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Hear my words, O all of you wise men; and give ear unto me, all of you that have knowledge.
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
For the ear tries words, as the mouth tastes food.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Let us choose to us judgment: let us know among ourselves what is good.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
For Job has said, I am righteous: and God has taken away my judgment.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Should I lie against my right? my wound is incurable without transgression.
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
What man is like Job, who drinks up scorning like water?
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
Which goes in company with the workers of iniquity, and walks with wicked men.
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For he has said, It profits a man nothing that he should delight himself with God.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Therefore hearken unto me all of you men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness; and from the Almighty, that he should commit iniquity.
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For the work of a man shall he render unto him, and cause every man to find according to his ways.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Yea, surely God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert judgment.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Who has given him a charge over the earth? or who has disposed the whole world?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
If he set his heart upon man, if he gather unto himself his spirit and his breath;
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
All flesh shall perish together, and man shall return unto dust.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
If now you have understanding, hear this: hearken to the voice of my words.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Shall even he that hates right govern? and will you condemn him that is most just?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Is it fit to say to a king, You are wicked? and to princes, All of you are ungodly?
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
How much less to him that accepts not the persons of princes, nor regards the rich more than the poor? for they all are the work of his hands.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
In a moment shall they die, and the people shall be troubled at midnight, and pass away: and the mighty shall be taken away without hand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
For his eyes are upon the ways of man, and he sees all his activities.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
For he will not lay upon man more than right; that he should enter into judgment with God.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
He shall break in pieces mighty men without number, and set others in their position.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Therefore he knows their works, and he overturns them in the night, so that they are destroyed.
26 Као безбожне разбија их на видику.
He strikes them as wicked men in the open sight of others;
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
Because they turned back from him, and would not consider any of his ways:
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
So that they cause the cry of the poor to come unto him, and he hears the cry of the afflicted.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
When he gives quietness, who then can make trouble? and when he hides his face, who then can behold him? whether it be done against a nation, or against a man only:
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
That the hypocrite reign not, lest the people be ensnared.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Surely it is meet to be said unto God, I have borne chastisement, I will not offend any more:
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
That which I see not teach you me: if I have done iniquity, I will do no more.
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Should it be according to your mind? he will recompense it, whether you refuse, or whether you choose; and not I: therefore speak what you know.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Let men of understanding tell me, and let a wise man hearken unto me.
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
Job has spoken without knowledge, and his words were without wisdom.
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
My desire is that Job may be tried unto the end because of his answers for wicked men.
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
For he adds rebellion unto his sin, he claps his hands among us, and multiplies his words against God.
