Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Moreover Elihu answered,
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
“Hear my words, you wise men. Give ear to me, you who have knowledge.
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
For the ear tries words, as the palate tastes food.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Let us choose for us that which is right. Let us know among ourselves what is good.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
For Job has said, ‘I am righteous, God has taken away my right.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Notwithstanding my right I am considered a liar. My wound is incurable, though I am without disobedience.’
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
What man is like Job, who drinks scorn like water,
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
who goes in company with the workers of iniquity, and walks with wicked men?
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For he has said, ‘It profits a man nothing that he should delight himself with God.’
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
“Therefore listen to me, you men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness, from the Almighty, that he should commit iniquity.
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For the work of a man he will render to him, and cause every man to find according to his ways.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Yes surely, God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert justice.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Who put him in charge of the earth? Or who has appointed him over the whole world?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
If he set his heart on himself, if he gathered to himself his spirit and his breath,
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
all flesh would perish together, and man would turn again to dust.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
“If now you have understanding, hear this. Listen to the voice of my words.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Should even one who hates justice govern? Will you condemn him who is righteous and mighty,
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
who says to a king, ‘Vile!’ or to nobles, ‘Wicked!’?
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
He does not respect the persons of princes, nor respect the rich more than the poor, for they all are the work of his hands.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
In a moment they die, even at midnight. The people are shaken and pass away. The mighty are taken away without a hand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
“For his eyes are on the ways of a man. He sees all his goings.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
There is no darkness, nor thick gloom, where the workers of iniquity may hide themselves.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
For he does not need to consider a man further, that he should go before God in judgment.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
He breaks mighty men in pieces in ways past finding out, and sets others in their place.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Therefore he takes knowledge of their works. He overturns them in the night, so that they are destroyed.
26 Као безбожне разбија их на видику.
He strikes them as wicked men in the open sight of others;
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
because they turned away from following him, and would not pay attention to any of his ways,
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
so that they caused the cry of the poor to come to him. He heard the cry of the afflicted.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
When he gives quietness, who then can condemn? When he hides his face, who then can see him? He is over a nation or a man alike,
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
that the godless man may not reign, that there be no one to ensnare the people.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
“For has any said to God, ‘I am guilty, but I will not offend any more.
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
Teach me that which I do not see. If I have done iniquity, I will do it no more’?
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Shall his recompense be as you desire, that you refuse it? For you must choose, and not I. Therefore speak what you know.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Men of understanding will tell me, yes, every wise man who hears me:
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
‘Job speaks without knowledge. His words are without wisdom.’
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
I wish that Job were tried to the end, because of his answering like wicked men.
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
For he adds rebellion to his sin. He claps his hands among us, and multiplies his words against God.”
