Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Moreover Elihu answered, and said,
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Hear my words, ye wise men, and give ear to me, ye who have knowledge.
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
For the ear tries words as the palate tastes food.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Let us choose for us that which is right. Let us know among ourselves what is good.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
For Job has said, I am righteous, and God has taken away my right.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Notwithstanding my right I am accounted a liar. My wound is incurable, though I am without transgression.
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
What man is like Job, who drinks up scorning like water,
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
saying, I have not sinned, nor committed unrighteousness, nor had fellowship with workers of iniquity to go with the profane.
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For thou should not say, There shall be no visitation to a man, whereas visitation is to him from the Lord.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Therefore hearken to me, ye men of understanding. Far be it from me to sin before the Lord, and pervert righteousness before the Almighty.
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For the work of a man he will render to him, and cause every man to find according to his ways.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Yea, certainly God will not do wrong. Neither will the Almighty pervert justice.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Who gave him a charge over the earth? Or who has disposed the whole world?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
If he sets his heart upon himself, if he gathers his spirit and his breath to himself,
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
all flesh shall perish together, and man shall turn again to dust.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
If now thou be understanding, hear this. Hearken to the voice of words.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Behold thou him who hates lawlessness, and who destroys evil men, who is forever righteousness,
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
him who says to a king, Thou are vile, to ranking men, Ye are wicked,
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
who does not respect the persons of rulers, nor regards the rich more than the poor. For they all are the work of his hands.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
In a moment they die, even at midnight. The people are shaken and pass away, and the mighty are taken away without hand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
For his eyes are upon the ways of a man, and he sees all his goings.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
There is no darkness, nor thick gloom where the workers of iniquity may hide themselves.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
For he needs no further to consider a man, that he should go before God in judgment.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
He breaks in pieces mighty men in ways past finding out, and sets others in their stead.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Therefore he takes knowledge of their works, and he overturns them in the night, so that they are destroyed.
26 Као безбожне разбија их на видику.
He strikes them as wicked men in the open sight of others
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
because they turned aside from following him, and would not have regard in any of his ways,
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
so that they caused the cry of the poor to come to him, and he heard the cry of the afflicted.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
When he gives quietness, who then can condemn? And when he hides his face, who then can behold him? It is the same whether to a nation, or to a man,
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
that the profane man not reign, that there be none to ensnare the people.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
For has any said to God, I have borne chastisement, I will not offend any more.
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
Teach thou me that which I do not see. If I have done iniquity, I will do it no more?
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Shall his recompense be as thou desire, that thou refuse it? For thou must choose, and not I. Therefore speak what thou know.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Men of understanding will say to me, yes, every wise man who hears me,
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
Job speaks without knowledge, and his words are without wisdom.
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
But surely not. Learn thou Job not to still give an answer like the foolish,
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
so that we may not add to our sins, and lawlessness will be reckoned against us, speaking many words before the Lord.
