Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Og Elihu tog til Orde og sagde:
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Hør mine Ord, I vise, I forstandige Mænd, laan mig Øre!
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
Thi Øret prøver Ord, som Ganen smager paa Mad;
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
lad os udgranske, hvad der er Ret, med hinanden skønne, hvad der er godt!
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
Job sagde jo: »Jeg er retfærdig, min Ret har Gud sat til Side;
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
min Ret til Trods skal jeg være en Løgner? Skønt brødefri er jeg saaret til Døden!«
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
Er der mon Mage til Job? Han drikker Spot som Vand,
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
søger Selskab med Udaadsmænd og Omgang med gudløse Folk!
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
Thi han sagde: »Det baader ikke en Mand, at han har Venskab med Gud!«
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Derfor, I kloge, hør mig: Det være langt fra Gud af synde, fra den Almægtige at gøre ondt;
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
nej, han gengælder Menneskets Gerning, handler med Manden efter hans Færd;
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Gud forbryder sig visselig ej, den Almægtige bøjer ej Retten!
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Hvo gav ham Tilsyn med Jorden, hvo vogter, mon hele Verden?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
Drog han sin Aand tilbage og tog sin Aande til sig igen,
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
da udaanded Kødet til Hobe, og atter blev Mennesket Støv!
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
Har du Forstand, saa hør derpaa, laan Øre til mine Ord!
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Mon en, der hadede Ret, kunde styre? Dømmer du ham, den Retfærdige, Vældige?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Han, som kan sige til Kongen: »Din Usling!« og »Nidding, som du er!« til Stormænd,
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
som ikke gør Forskel til Fordel for Fyrster ej heller foretrækker rig for ringe, thi de er alle hans Hænders Værk.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
Brat maa de dø, endda midt om Natten; de store slaar han til, og borte er de, de vældige fjernes uden Menneskehaand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
Thi Menneskets Veje er ham for Øje, han skuer alle dets Skridt;
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
der er intet Mørke og intet Mulm, som Udaadsmænd kan gemme sig i.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
Thi Mennesket sættes der ingen Frist til at møde i Retten for Gud;
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
han knuser de vældige uden Forhør og sætter andre i Stedet.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Jeg hævder derfor: Han ved deres Gerninger, og ved Nattetide styrter han dem;
26 Као безбожне разбија их на видику.
for deres Gudløshed slaas de sønder, for alles Øjne tugter han dem,
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
fordi de veg bort fra ham og ikke regned hans Veje det mindste,
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
saa de voldte, at ringe raabte til ham, og han maatte høre de armes Skrig.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
Tier han stille, hvo vil dømme ham? Skjuler han sit Aasyn, hvo vil laste ham? Over Folk og Mennesker vaager han dog,
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
for at ikke en vanhellig skal herske, en af dem, der er Folkets Snarer.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Siger da en til Gud: »Fejlet har jeg, men synder ej mer,
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
jeg ser det, lær du mig; har jeg gjort Uret, jeg gør det ej mer!«
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
skal han da gøre Gengæld, fordi du vil det, fordi du indvender noget? Ja du, ikke jeg, skal afgøre det, saa sig da nu, hvad du ved!
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Kloge Folk vil sige til mig som og vise Mænd, der hører mig:
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
»Job taler ikke med Indsigt, hans Ord er uoverlagte!
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
Gid Job uden Ophør maa prøves, fordi han svarer som slette Folk!
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Thi han dynger Synd paa Synd, han optræder hovent iblandt os og fremfører mange Ord imod Gud!«
