Књига о Јову 33
1 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
But, in very deed, hear, I pray thee, Job, my discourse, and, to all my words, give thou ear.
2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
Lo! I pray thee, I have opened my mouth, My tongue, with my palate, hath spoken,
3 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
Mine utterances come straight from mine own heart, and, what I know, my lips have truly spoken;
4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
The spirit of GOD, hath made me, and, the inspiration of the Almighty, giveth me life.
5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
If thou art able to answer me, Set in order before me—take thy stand!
6 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
Lo! I am like thyself toward GOD, From clay, have I been nipped off, even I!
7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
Lo! my terror, will not startle thee, nor, my hand, upon thee, be heavy.
8 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
But thou hast spoken in mine ears, and, the sound of words, I heard: —
9 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
Pure am, I, without transgression, —Clean am, I, and have no iniquity;
10 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
Lo! occasions of hostility, would he find against me, He counteth me an enemy to him;
11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
He putteth—in the stocks—my feet, He watcheth all my paths.
12 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
Lo! in this, thou hast not been right—let me answer thee, For, GOD, is greater than, man.
13 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
Wherefore, against him, hast thou contended? For, with none of his reasons, will he respond.
14 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
For, in one way, GOD may speak, —and, in a second way, one may not heed it: —
15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
In a dream, a vision of the night, when a deep sleep falleth upon men, in slumberings upon the bed,
16 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
Then, uncovereth he the ear of men, and, on their correction, affixeth a seal;
17 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
To turn a son of earth from his deed, while yet, pride, from man he concealeth:
18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
He keepeth back his said from the pit, and his life from passing away by a weapon.
19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
Or he is chastised with pain, upon his bed, and, the strife of his bones, is unceasing!
20 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
So that his life maketh loathsome [his] food, and his soul, dainty meat;
21 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
His flesh wasteth away out of sight, and bared are the bones once unseen;
22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
So doth his soul draw near to the pit, and his life to the inflicters of death:
23 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
If there hath been near him a messenger who could interpret—one of a thousand, to declare to the son of earth His uprightness,
24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
Then hath he shewed him favour, and said, Set him free from going down to the pit, I have found a price of redemption!
25 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
His flesh hath been made fresher than a child’s, he hath returned to the days of his youth;
26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
He made supplication unto GOD, who hath accepted him, and he hath beheld his face with a shout of triumph, Thus hath he given back to man his righteousness.
27 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
He sang before men, and said, I sinned, and, uprightness, I perverted, yet he requited me not;
28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
He hath ransomed my soul from passing away into the pit, —and, my life, in the light, shall have vision.
29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
Lo! a these things, doth GOD work, two ways, three, with a man;
30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
To bring back his soul from the pit, to enlighten with the light of the living.
31 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
Mark well, O Job, and hearken to me, Be silent, and, I, will speak:
32 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
If there is anything to say, reply to me, Speak, for I desire to justify thee;
33 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
If not, do, thou, hearken unto me, Be silent, that I may teach thee wisdom.
