Књига о Јову 33
1 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
Hear, therefore, my discourse, I pray thee, O Job! And attend unto all my words!
2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
Behold, I am opening my mouth; My tongue is now speaking in my palate.
3 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
My words shall be in the uprightness of my heart; My lips shall utter knowledge purely.
4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
The spirit of God made me, And the breath of the Almighty gave me life.
5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
If thou art able, answer me; Set thyself in array against me; stand up!
6 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
Behold, I, like thee, am a creature of God; I also was formed of clay.
7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
Behold, my terror cannot dismay thee, Nor can my greatness be heavy upon thee.
8 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
Surely thou hast said in my hearing, I have heard the sound of thy words:
9 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
“I am pure, and without transgression; I am clean, and there is no iniquity in me.
10 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
Behold, He seeketh causes of hostility against me; He regardeth me as his enemy.
11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
He putteth my feet in the stocks; He watcheth all my paths.”
12 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
Behold, in this thou art not right; I will answer thee; For God is greater than man.
13 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
Why dost thou contend with Him? For he giveth no account of any of his doings.
14 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
For God speaketh once, Yea, twice, when man regardeth it not.
15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
In a dream, in a vision of the night, When deep sleep falleth upon men, In slumber upon the bed;
16 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
Then openeth he the ears of men, And sealeth up for them admonition;
17 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
That he may turn man from his purpose, And hide pride from man.
18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
Thus he saveth him from the pit, Yea, his life from perishing by the sword.
19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
He is chastened also with pain upon his bed, And with a continual agitation of his bones,
20 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
So that his mouth abhorreth bread, And his taste the choicest food;
21 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
His flesh is consumed, that it cannot be seen, And his bones, that were invisible, are naked;
22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
Yea, his soul draweth near to the pit, And his life to the destroyers.
23 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
But if there be with him a messenger, An interpreter, one of a thousand, Who may show unto man his duty,
24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
Then will God be gracious to him, and say, “Save him from going down to the pit: I have found a ransom.”
25 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
His flesh shall became fresher than a child's; He shall return to the days of his youth.
26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
He shall pray to God, and he will be favorable to him, And permit him to see his face with joy, And restore unto man his righteousness.
27 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
He shall sing among men, and say, “I sinned; I acted perversely; Yet hath he not requited me for it:
28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
He hath delivered me from going down to the pit, And my life beholdeth the light.”
29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
Lo! all these things doeth God Time after time with man,
30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
That he may bring him back from the pit, That he may enjoy the light of the living.
31 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
Mark well, O Job! hearken to me! Keep silence, and I will speak.
32 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
Yet if thou hast any thing to say, answer me! Speak! for I desire to pronounce thee innocent.
33 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
But if not, do thou listen to me! Keep silence, and I will teach thee wisdom!
