< Књига о Јову 33 >
1 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
Howbeit, Job, I pray thee, hear my speech, and hearken to all my words.
2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
Behold now, I have opened my mouth, my tongue hath spoken in my mouth.
3 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
My words shall utter the uprightness of my heart; and that which my lips know they shall speak sincerely.
4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
The spirit of God hath made me, and the breath of the Almighty given me life.
5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
If thou canst, answer thou me, set thy words in order before me, stand forth.
6 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
Behold, I am toward God even as thou art; I also am formed out of the clay.
7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
Behold, my terror shall not make thee afraid, neither shall my pressure be heavy upon thee.
8 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
Surely thou hast spoken in my hearing, and I have heard the voice of thy words;
9 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
'I am clean, without transgression, I am innocent, neither is there iniquity in me;
10 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
Behold, He findeth occasions against me, He counteth me for His enemy;
11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
He putteth my feet in the stocks, He marketh all my paths.'
12 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
Behold, I answer thee: In this thou art not right, that God is too great for man;
13 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
Why hast thou striven against Him? seeing that He will not answer any of his words.
14 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
For God speaketh in one way, yea in two, though man perceiveth it not.
15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
In a dream, in a vision of the night, when deep sleep falleth upon men, in slumberings upon the bed;
16 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
Then He openeth the ears of men, and by their chastisement sealeth the decree,
17 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
That men may put away their purpose, and that He may hide pride from man;
18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
That He may keep back his soul from the pit, and his life from perishing by the sword.
19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
He is chastened also with pain upon his bed, and all his bones grow stiff;
20 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
So that his life maketh him to abhor bread, and his soul dainty food.
21 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
His flesh is consumed away, that it cannot be seen; and his bones corrode to unsightliness.
22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
Yea, his soul draweth near unto the pit, and his life to the destroyers.
23 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
If there be for him an angel, an intercessor, one among a thousand, to vouch for a man's uprightness;
24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
Then He is gracious unto him, and saith: 'Deliver him from going down to the pit, I have found a ransom.'
25 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
His flesh is tenderer than a child's; he returneth to the days of his youth;
26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
He prayeth unto God, and He is favourable unto him; so that he seeth His face with joy; and He restoreth unto man his righteousness.
27 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
He cometh before men, and saith: 'I have sinned, and perverted that which was right, and it profited me not.'
28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
So He redeemeth his soul from going into the pit, and his life beholdeth the light.
29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
Lo, all these things doth God work, twice, yea thrice, with a man,
30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
To bring back his soul from the pit, that he may be enlightened with the light of the living.
31 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
Mark well, O Job, hearken unto me; hold thy peace, and I will speak.
32 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
If thou hast any thing to say, answer me; speak, for I desire to justify thee.
33 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
If not, hearken thou unto me; hold thy peace, and I will teach thee wisdom.