Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Ачешть трей оамень ау ынчетат сэ май рэспундэ луй Йов, пентру кэ ел се сокотя фэрэ винэ.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Атунч с-а апринс де мыние Елиху, фиул луй Баракеел дин Буз, дин фамилия луй Рам. Ел с-а апринс де мыние ымпотрива луй Йов, пентру кэ зичя кэ есте фэрэ винэ ынаинтя луй Думнезеу.
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
Ши с-а апринс де мыние ымпотрива челор трей приетень ай луй, пентру кэ ну гэсяу нимик де рэспунс, ши тотушь осындяу пе Йов.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Фииндкэ ей ерау май ын вырстэ декыт ел, Елиху аштептасе пынэ ын клипа ачаста, ка сэ ворбяскэ луй Йов.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Дар, вэзынд кэ ну май ера ничун рэспунс ын гура ачестор трей оамень, Елиху с-а апринс де мыние.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Ши Елиху, фиул луй Баракеел дин Буз, а луат кувынтул ши а зис: „Еу сунт тынэр, ши вой сунтець бэтрынь, де ачея м-ам темут ши м-ам ферит сэ вэ арэт гындул меу.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Еу ымь зичям: ‘Сэ ворбяскэ бэтрынеця, мареле нумэр де ань сэ ынвеце пе алций ынцелепчуня.’
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Дар, де фапт, ын ом, духул, суфларя Челуй Атотпутерник, дэ причеперя.
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Ну вырста адуче ынцелепчуня, ну бэтрынеця те фаче ын старе сэ жудечь.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Ятэ де че зик: ‘Аскултаци-мэ!’ Ымь вой спуне ши еу пэреря.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Ам аштептат сфыршитул кувынтэрилор воастре, в-ам урмэрит довезиле, черчетаря пе каре аць фэкут-о кувинтелор луй Йов.
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
В-ам дат тоатэ луаря аминте; ши ятэ кэ ничунул дин вой ну л-а ынкрединцат, ничунул ну й-а рэстурнат кувинтеле.
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Сэ ну зичець ынсэ: ‘Ын ел ной ам гэсит ынцелепчуня – нумай Думнезеу ыл поате ынфунда, ну ун ом!’
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Мие ну мь-а ворбит де-а дрептул, де ачея еу ый вой рэспунде ку тотул алтфел декыт вой.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Ей се тем, ну май рэспунд! Ли с-а тэят кувынтул!
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Ам аштептат пынэ шь-ау сфыршит кувынтэриле, пынэ с-ау оприт ши н-ау штиут че сэ май рэспундэ.
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Вряу сэ рэспунд ши еу ла рындул меу, вряу сэ спун ши еу че гындеск.
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Кэч сунт плин де кувинте, ымь дэ гес духул ынэунтрул меу;
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
лэунтрул меу есте ка ун вин каре н-аре пе унде сэ ясэ, ка ниште бурдуфурь ной, гата сэ плесняскэ.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Вой ворби деч, ка сэ рэсуфлу ын вое, ымь вой дескиде бузеле ши вой рэспунде.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Ну вой кэута ла ынфэцишаре, ну вой лингуши пе нимень,
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
кэч ну штиу сэ лингушеск, алтфел ынтр-о клипялэ м-ар луа Зидиторул меу.
