Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
De tre menn svarte ikke Job mere, fordi han var rettferdig i sine egne øine.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Da optendtes Elihus vrede - han stammet fra Bus og var sønn av Barak'el, av Rams ætt. Mot Job optendtes hans vrede, fordi han holdt sig selv for å være rettferdig for Gud,
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
og mot hans tre venner optendtes hans vrede, fordi de ikke fant noget svar og allikevel dømte Job skyldig.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Elihu hadde ventet med å tale til Job, fordi de andre var eldre av år enn han.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Da nu Elihu så at det ikke var noget svar i de tre menns munn, da optendtes hans vrede.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Så tok da Elihu, sønn av Barak'el, busitten, til orde og sa: Jeg er ung av år, og I er gråhårede; derfor holdt jeg mig tilbake og torde ikke uttale for eder hvad jeg vet.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Jeg tenkte: La alderen tale og de mange år forkynne visdom!
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Dog, det er menneskets ånd og den Allmektiges åndepust som gjør forstandig.
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
De gamle er ikke alltid vise, ikke alltid forstår oldinger hvad rett er.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Derfor sier jeg: Hør nu på mig! Også jeg vil uttale hvad jeg vet.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Jeg ventet på eders ord, jeg lyttet efter forstandig tale fra eder, mens I grundet på hvad I skulde si.
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Jeg gav akt på eder; men det var ingen av eder som gjendrev Job, ingen som svarte på hans ord.
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Si ikke: Vi har funnet visdom hos ham; bare Gud kan få bukt med ham, ikke noget menneske!
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Han har jo ikke rettet sin tale mot mig, og med eders ord vil jeg ikke svare ham.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
De er forferdet og svarer ikke mere; ordene er blitt borte for dem.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Skal jeg vente, fordi de ikke taler, fordi de står der og ikke svarer mere?
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Også jeg vil nu svare for min del; også jeg vil uttale hvad jeg vet.
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
For jeg er full av ord; ånden i mitt indre driver mig.
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Mitt indre er som innestengt vin; som nyfylte skinnsekker vil det revne.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Jeg vil tale, så jeg kan få luft; jeg vil åpne mine leber og svare.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Jeg vil ikke ta parti for nogen, og jeg vil ikke smigre for noget menneske;
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
for jeg forstår ikke å smigre; ellers kunde min skaper lett rykke mig bort.
