Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Omiserunt autem tres viri isti respondere Iob, eo quod iustus sibi videretur.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Et iratus, indignatusque est Eliu filius Barachel Buzites, de cognatione Ram: iratus est autem adversum Iob, eo quod iustum se esse diceret coram Deo.
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
Porro adversum amicos eius indignatus est, eo quod non invenissent responsionem rationabilem, sed tantummodo condemnassent Iob.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Igitur Eliu expectavit Iob loquentem: eo quod seniores essent qui loquebantur.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Cum autem vidisset quod tres respondere non potuissent, iratus est vehementer.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Respondensque Eliu filius Barachel Buzites, dixit: Iunior sum tempore, vos autem antiquiores, idcirco demisso capite, veritus sum vobis indicare meam sententiam.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Sperabam enim quod aetas prolixior loqueretur, et annorum multitudo doceret sapientiam.
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Sed, ut video, Spiritus est in hominibus, et inspiratio Omnipotentis dat intelligentiam.
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Non sunt longaevi sapientes, nec senes intelligunt iudicium.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Ideo dicam: Audite me, ostendam vobis etiam ego meam sapientiam.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Expectavi enim sermones vestros, audivi prudentiam vestram, donec disceptaremini sermonibus:
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Et donec putabam vos aliquid dicere, considerabam: sed, ut video, non est qui possit arguere Iob, et respondere ex vobis sermonibus eius.
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Ne forte dicatis: Invenimus sapientiam, Deus proiecit eum, non homo.
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Nihil locutus est mihi, et ego non secundum sermones vestros respondebo illi.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Extimuerunt, nec responderunt ultra, abstuleruntque a se eloquia.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Quoniam igitur expectavi, et non sunt locuti: steterunt, nec ultra responderunt:
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Respondebo et ego partem meam, et ostendam scientiam meam.
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Plenus sum enim sermonibus, et coarctat me spiritus uteri mei.
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
En venter meus quasi mustum absque spiraculo, quod lagunculas novas disrumpit.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Loquar, et respirabo paululum: aperiam labia mea, et respondebo.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Non accipiam personam viri, et Deum homini non aequabo.
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
Nescio enim quamdiu subsistam, et si post modicum tollat me Factor meus.
