Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Maka ketiga orang itu menghentikan sanggahan mereka terhadap Ayub, karena ia menganggap dirinya benar.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Lalu marahlah Elihu bin Barakheel, orang Bus, dari kaum Ram; ia marah terhadap Ayub, karena ia menganggap dirinya lebih benar dari pada Allah,
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
dan ia juga marah terhadap ketiga orang sahabat itu, karena mereka mempersalahkan Ayub, meskipun tidak dapat memberikan sanggahan.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Elihu menangguhkan bicaranya dengan Ayub, karena mereka lebih tua dari pada dia.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Tetapi setelah dilihatnya, bahwa mulut ketiga orang itu tidak lagi memberi sanggahan, maka marahlah ia.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Lalu berbicaralah Elihu bin Barakheel, orang Bus itu: "Aku masih muda dan kamu sudah berumur tinggi; oleh sebab itu aku malu dan takut mengemukakan pendapatku kepadamu.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Pikirku: Biarlah yang sudah lanjut usianya berbicara, dan yang sudah banyak jumlah tahunnya memaparkan hikmat.
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Tetapi roh yang di dalam manusia, dan nafas Yang Mahakuasa, itulah yang memberi kepadanya pengertian.
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Bukan orang yang lanjut umurnya yang mempunyai hikmat, bukan orang yang sudah tua yang mengerti keadilan.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Oleh sebab itu aku berkata: Dengarkanlah aku, akupun akan mengemukakan pendapatku.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Ketahuilah, aku telah menantikan kata-katamu, aku telah memperhatikan pemikiranmu, hingga kamu menemukan kata-kata yang tepat.
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Kepadamulah kupusatkan perhatianku, tetapi sesungguhnya, tiada seorangpun yang mengecam Ayub, tiada seorangpun di antara kamu menyanggah perkataannya.
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Jangan berkata sekarang: Kami sudah mendapatkan hikmat; hanya Allah yang dapat mengalahkan dia, bukan manusia.
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Perkataannya tidak tertuju kepadaku, dan aku tidak akan menjawabnya dengan perkataanmu.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Mereka bingung, mereka tidak dapat memberi sanggahan lagi, mereka tidak dapat berbicara lagi.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Haruskah aku menunggu, karena mereka putus bicara, karena mereka berdiri di sana dan tidak memberi sanggahan lagi?
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Akupun hendak memberi sanggahan pada giliranku, akupun akan mengemukakan pendapatku.
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Karena aku tumpat dengan kata-kata, semangat yang ada dalam diriku mendesak aku.
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Sesungguhnya, batinku seperti anggur yang tidak mendapat jalan hawa, seperti kirbat baru yang akan meletup.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Aku harus berbicara, supaya merasa lega, aku harus membuka mulutku dan memberi sanggahan.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Aku tidak akan memihak kepada siapapun dan tidak akan menyanjung-nyanjung siapapun,
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
karena aku tidak tahu menyanjung-nyanjung; jika demikian, maka segera Pembuatku akan mencabut nyawaku."
