Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Et ces trois hommes cessèrent de répondre à Job, parce qu’il était juste à ses propres yeux.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Alors s’enflamma la colère d’Élihu, fils de Barakeël, le Buzite, de la famille de Ram: sa colère s’enflamma contre Job, parce qu’il se justifiait lui-même plutôt que Dieu;
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
et sa colère s’enflamma contre ses trois amis, parce qu’ils ne trouvaient pas de réponse et qu’ils condamnaient Job.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Et Élihu avait attendu que Job ait cessé de parler, parce qu’ils étaient plus avancés en jours que lui.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Et Élihu vit qu’il n’y avait point de réponse dans la bouche des trois hommes, et sa colère s’enflamma.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Et Élihu, fils de Barakeël, le Buzite, répondit et dit: Moi, je suis jeune, et vous êtes des vieillards; c’est pourquoi je redoutais et je craignais de vous faire connaître ce que je sais.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Je disais: Les jours parleront, et le grand nombre des années donnera à connaître la sagesse.
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Toutefois il y a un esprit qui est dans les hommes, et le souffle du Tout-puissant leur donne de l’intelligence:
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Ce ne sont pas les grands qui sont sages, ni les anciens qui discernent ce qui est juste.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
C’est pourquoi je dis: Écoute-moi; moi aussi je ferai connaître ce que je sais.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Voici, j’ai attendu vos paroles, j’ai écouté vos raisonnements, jusqu’à ce que vous ayez examiné le sujet;
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Je vous ai donné toute mon attention: et voici, il n’y a eu personne d’entre vous qui convainque Job, qui réponde à ses paroles, –
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Afin que vous ne disiez pas: Nous avons trouvé la sagesse. Dieu le fera céder, et non pas l’homme.
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Or il ne m’a pas adressé de discours, et je ne lui répondrai pas avec vos paroles.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Ils ont été confondus, ils ne répondent plus; les paroles leur sont ôtées.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
J’ai attendu, car ils ne parlaient plus, car ils se tenaient là, ils ne répondaient plus;
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Je répondrai, moi aussi, à mon tour; je ferai connaître, moi aussi, ce que je sais;
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Car je suis plein de paroles, l’esprit qui est au-dedans de moi me presse.
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Voici, mon ventre est comme un vin qui n’a pas été ouvert; il éclate comme des outres neuves.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Je parlerai et je respirerai; j’ouvrirai mes lèvres et je répondrai;
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Je ne ferai pas acception de personnes, et je ne flatterai aucun homme;
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
Car je ne sais pas flatter: celui qui m’a fait m’emporterait bientôt.
