Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Toen hielden de drie mannen op van Job te antwoorden, dewijl hij in zijn ogen rechtvaardig was.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
Zo ontstak de toorn van Elihu, den zoon van Baracheel, den Buziet, van het geslacht van Ram; tegen Job werd zijn toorn ontstoken, omdat hij zijn ziel meer rechtvaardigde dan God.
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
Zijn toorn ontstak ook tegen zijn drie vrienden, omdat zij, geen antwoord vindende, nochtans Job verdoemden.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Doch Elihu had gewacht op Job in het spreken, omdat zij ouder van dagen waren dan hij.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
Als dan Elihu zag, dat er geen antwoord was in den mond van die drie mannen, ontstak zijn toorn.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Hierom antwoordde Elihu, de zoon van Baracheel, den Buziet, en zeide: Ik ben minder van dagen, maar gijlieden zijt stokouden; daarom heb ik geschroomd en gevreesd, ulieden mijn gevoelen te vertonen.
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Ik zeide: Laat de dagen spreken, en de veelheid der jaren wijsheid te kennen geven.
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Zekerlijk de geest, die in den mens is, en de inblazing des Almachtigen, maakt henlieden verstandig.
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
De groten zijn niet wijs, en de ouden verstaan het recht niet.
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Daarom zeg ik: Hoor naar mij; ik zal mijn gevoelen ook vertonen.
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Ziet, ik heb gewacht op ulieder woorden; ik heb het oor gewend tot ulieder aanmerkingen, totdat gij redenen uitgezocht hadt.
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Als ik nu acht op u gegeven heb, ziet, er is niemand, die Job overreedde, die uit ulieden zijn redenen beantwoordde;
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Opdat gij niet zegt: Wij hebben de wijsheid gevonden; God heeft hem nedergestoten, geen mens.
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Nu heeft hij tegen mij geen woorden gericht, en met ulieder woorden zal ik hem niet beantwoorden.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Zij zijn ontzet, zij antwoorden niet meer; zij hebben de woorden van zich verzet.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Ik heb dan gewacht, maar zij spreken niet; want zij staan stil; zij antwoorden niet meer.
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Ik zal mijn deel ook antwoorden, ik zal mijn gevoelen ook vertonen.
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Want ik ben der woorden vol; de geest mijns buiks benauwt mij.
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Ziet, mijn buik is als de wijn, die niet geopend is; gelijk nieuwe lederen zakken zou hij bersten.
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Ik zal spreken, opdat ik voor mij lucht krijge; ik zal mijn lippen openen, en zal antwoorden.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Och, dat ik niemands aangezicht aanneme, en tot den mens geen bijnamen gebruike!
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
Want ik weet geen bijnamen te gebruiken; in kort zou mijn Maker mij wegnemen.
