Књига о Јову 32
1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Da nu hine tre Mænd ikke mere svarede Job, fordi han var retfærdig i sine egne Øjne,
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
blussede Vreden op i Buziten Elihu, Barak'els Søn, af Rams Slægt. På Job vrededes han, fordi han gjorde sig retfærdigere end Gud,
3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
og på hans tre Venner, fordi de ikke fandt noget Svar og dog dømte Job skyldig.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Elihu havde ventet, så længe de talte med Job, fordi de var ældre end han;
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
men da han så, at de tre Mænd intet havde at svare, blussede hans Vrede op;
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
og Buziten Elihu, Barak'els Søn, tog til Orde og sagde: Ung af Dage er jeg, og I er gamle Mænd, derfor holdt jeg mig tilbage, angst for at meddele eder min Viden;
7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
jeg tænkte: "Lad Alderen tale og Årenes Mængde kundgøre Visdom!"
8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Dog Ånden, den er i Mennesket, og den Almægtiges Ånde giver dem Indsigt;
9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
de gamle er ikke altid de kloge, Oldinge ved ej altid, hvad Ret er;
10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
derfor siger jeg: Hør mig, lad også mig komme frem med min Viden!
11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Jeg biede på, at I skulde tale, lyttede efter forstandige Ord, at I skulde finde de rette Ord;
12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
jeg agtede nøje på eder; men ingen af eder gendrev Job og gav Svar på hans Ord.
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Sig nu ikke: "Vi stødte på Visdom, Gud må fælde ham, ikke et Menneske!"
14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Mod mig har han ikke rettet sin Tale, og med eders Ord vil jeg ikke svare ham.
15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
De blev bange, svarer ej mer, for dem slap Ordene op.
16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Skal jeg tøve, fordi de tier og står der uden at svare et Ord?
17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Også jeg vil svare min Del, også jeg vil frem med min Viden!
18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Thi jeg er fuld af Ord, Ånden i mit Bryst trænger på;
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
som tilbundet Vin er mit Bryst, som nyfyldte Vinsække nær ved at sprænges;
20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
tale vil jeg for at få Luft, åbne mine Læber og svare.
21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Forskel gør jeg ikke og smigrer ikke for nogen;
22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
thi at smigre bruger jeg ikke, snart rev min Skaber mig ellers bort!
