Књига о Јову 31

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

Hice un acuerdo con mis ojos; ¿Cómo podrían mis ojos estar mirando a una virgen?

2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

¿Cuál es la recompensa de Dios desde lo alto, o la herencia dada por él Todopoderoso desde el cielo?

3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

¿No es problema para el pecador, y destrucción para los que hacen el mal?

4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

¿No ve él mis caminos, y mis pasos no están todos numerados?

5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

Si he ido por caminos falsos, o mi pie se apuró rápido a engaño;

6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

Déjame ser medido en escalas rectas, y deja que Dios vea mi justicia.

7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

Si mis pasos han sido apartados, o si me dejado llevar por la codicia, o si la propiedad de otro está en mis manos;

8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

Si siembro mi semilla en la tierra para que otro tenga su fruto, y deja que mi producto sea arrancado de raíz.

9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

Si mi corazón iba tras la esposa de otro hombre, o si esperaba en acecho la puerta de mi vecino;

10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

Entonces deja que mi esposa dé placer a otro hombre y que otros usen su cuerpo.

11 Јер је то грдило и безакоње за судије.

Porque eso sería un crimen; sería un acto por el cual los jueces medirían el castigo:

12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

Sería un fuego que arderá hasta la destrucción, y que me quitaría todo lo que tengo.

13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

Si he desdeñado el derecho de mi sirviente, o mi sirvienta, cuando contendieron conmigo;

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¿Qué haré cuando Dios venga como mi juez? ¿Y qué respuesta puedo dar a sus preguntas?

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¿No lo hizo Dios tan bien como yo? ¿No nos dio vida en los cuerpos de nuestras madres?

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

Si retenía el deseo de los pobres; o he hecho desfallecer los ojos de la viuda;

17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

Si me guardaba la comida y no le daba un poco al huérfano;

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

Porque desde mi juventud él creció conmigo como un padre, desde mis primeros días; y a la viuda la guié desde mi niñez;

19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

Si he visto a alguien cercano a la muerte por necesidad de ropa, y a los pobres sin nada que los cubriera;

20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

Si su espalda no me dio una bendición, y la lana de mis ovejas no lo calentó;

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

Si mi mano había sido levantada contra él justo, cuando vi que los jueces me apoyaban;

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

Que mi brazo sea arrancado de mi cuerpo, y que sea roto desde su base.

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

Porque el temor de Dios me retuvo, y debido a su poder no podría hacer tales cosas.

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

Si hice del oro mi esperanza, o si alguna vez dije al mejor oro, he puesto mi fe en ti;

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

Si me alegrara porque mi riqueza era grande, y porque mi mano había reunido mucho;

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

Si, cuando vi el sol brillando, y la luna moviéndose en su camino brillante,

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

Un sentimiento secreto de adoración entró en mi corazón, y mi boca besó mi mano;

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

Ese hubiera sido otro pecado para ser recompensado con el castigo de los jueces; porque habría sido falso a Dios en lo alto.

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

Si me alegré en la destrucción de mi aborrecedor, y grité de alegría cuando el mal lo alcanzó;

30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

Porque no dejé que mi boca cediera al pecado al poner una maldición sobre su vida?

31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

Si los hombres de mi tienda dijeran: ¿Quién no ha comido toda su carne, no se saciaría?

32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

El viajero no tomó su descanso nocturno en la calle, y mis puertas estaban abiertas para cualquier persona en un viaje;

33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

Si mis malas obras cubiertas como Adan, y mi pecado en el secreto de mi pecho,

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

Por temor al gran grupo de personas, o por temor a que las familias me despreciarán, para que me quede callado y no salga por mi puerta;

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

¡Si solo Dios me escuchara, y él Todopoderoso me contestara! ¡O si lo que él tiene contra mí se hubiera puesto por escrito!

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

En verdad tomaría el libro en mis hombros; sería para mí como una corona;

37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

Dejaría claro el número de mis pasos, ¡lo pondría ante él como un príncipe! Las palabras de Job se acaban.

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

Si mi tierra ha clamado contra mí, o los surcos ha estado triste;

39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

Si he tomado su producto sin pago, causando la muerte de sus dueños;

40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

Luego, en lugar de grano, salen espinas, y en lugar de cebada, plantas malolientes. Las palabras de Job han terminado.