Књига о Јову 31

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

HICE pacto con mis ojos: ¿cómo pues había yo de pensar en virgen?

2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

Porque ¿qué galardón [me daría] de arriba Dios, y qué heredad el Omnipotente de las alturas?

3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

¿No hay quebrantamiento para el impío, y extrañamiento para los que obran iniquidad?

4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

¿No ve él mis caminos, y cuenta todos mis pasos?

5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

Si anduve con mentira, y si mi pie se apresuró á engaño,

6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

Péseme Dios en balanzas de justicia, y conocerá mi integridad.

7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

Si mis pasos se apartaron del camino, y si mi corazón se fué tras mis ojos, y si algo se apegó á mis manos,

8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

Siembre yo, y otro coma, y mis verduras sean arrancadas.

9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

Si fué mi corazón engañado acerca de mujer, y si estuve acechando á la puerta de mi prójimo:

10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

Muela para otro mi mujer, y sobre ella otros se encorven.

11 Јер је то грдило и безакоње за судије.

Porque es maldad é iniquidad, que han de castigar los jueces.

12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

Porque es fuego que devoraría hasta el sepulcro, y desarraigaría toda mi hacienda.

13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

Si hubiera tenido en poco el derecho de mi siervo y de mi sierva, cuando ellos pleitearan conmigo,

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¿Qué haría yo cuando Dios se levantase? y cuando él visitara, ¿qué le respondería yo?

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

El que en el vientre me hizo á mí, ¿no lo hizo á él? ¿y no nos dispuso uno mismo en la matriz?

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

Si estorbé el contento de los pobres, é hice desfallecer los ojos de la viuda;

17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

Y si comí mi bocado solo, y no comió de él el huérfano;

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

(Porque desde mi mocedad creció conmigo como con padre, y desde el vientre de mi madre fuí guía de la viuda; )

19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

Si he visto que pereciera alguno sin vestido, y al menesteroso sin cobertura;

20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

Si no me bendijeron sus lomos, y del vellón de mis ovejas se calentaron;

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

Si alcé contra el huérfano mi mano, aunque viese que me ayudarían en la puerta;

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

Mi espalda se caiga de mi hombro, y mi brazo sea quebrado de mi canilla.

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

Porque temí el castigo de Dios, contra cuya alteza yo no tendría poder.

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

Si puse en oro mi esperanza, y dije al oro: Mi confianza [eres] tú;

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

Si me alegré de que mi hacienda se multiplicase, y de que mi mano hallase mucho;

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

Si he mirado al sol cuando resplandecía, y á la luna cuando iba hermosa,

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

Y mi corazón se engañó en secreto, y mi boca besó mi mano:

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

Esto también fuera maldad juzgada; porque habría negado al Dios soberano.

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

Si me alegré en el quebrantamiento del que me aborrecía, y me regocijé cuando le halló el mal;

30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

(Que ni aun entregué al pecado mi paladar, pidiendo maldición para su alma; )

31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

Cuando mis domésticos decían: ¡Quién nos diese de su carne! nunca nos hartaríamos.

32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

El extranjero no tenía fuera la noche; mis puertas abría al caminante.

33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

Si encubrí, como los hombres mis prevaricaciones, escondiendo en mi seno mi iniquidad;

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

Porque quebrantaba á la gran multitud, y el menosprecio de las familias me atemorizó, y callé, y no salí de mi puerta:

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

¡Quién me diera quien me oyese! He aquí mi impresión [es] que el Omnipotente testificaría por mí, aunque mi adversario me hiciera el proceso.

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

Ciertamente yo lo llevaría sobre mi hombro, y me lo ataría en lugar de corona.

37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

Yo le contaría el número de mis pasos, y como príncipe me llegaría á él.

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

Si mi tierra clama contra mí, y lloran todos sus surcos;

39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

Si comí su sustancia sin dinero, ó afligí el alma de sus dueños;

40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

En lugar de trigo me nazcan abrojos, y espinas en lugar de cebada. Acábanse las palabras de Job.