Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
Zawarłem przymierze ze swoimi oczami; jak mógłbym więc myśleć o pannie?
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
Jaki bowiem byłby dział od Boga z góry? I jakie byłoby dziedzictwo od Wszechmocnego z wysoka?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Czy zatracenie nie jest [przygotowane] dla niegodziwych i sroga pomsta dla czyniących nieprawość?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Czyż on nie widzi moich dróg i nie liczy wszystkich moich kroków?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
Jeśli postępowałem kłamliwie, jeśli moja noga spieszyła się do oszustwa;
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
To niech zważy mnie na wadze sprawiedliwej i niech Bóg pozna moją prawość.
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
Jeśli moja noga zboczyła z drogi i moje serce poszło za moimi oczami, i jeśli jakaś zmaza przylgnęła do moich rąk;
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
Wtedy niech ja sieję, a inny spożywa, niech moje latorośle będą wykorzenione.
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
Jeśli moje serce uwiodła kobieta i jeśli czyhałem pod drzwiami swego bliźniego;
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
To niech moja żona mieli innemu i niech inni się nad nią schylają.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
[Jest] to bowiem haniebny czyn, karygodna nieprawość;
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
To jest ogień, który pożera aż do zatracenia i może wykorzenić cały mój dobytek.
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
Jeśli zlekceważyłem sprawę swojego sługi albo swojej służącej, gdy wiedli spór ze mną;
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
Co zrobię, gdy Bóg powstanie? Gdy mnie nawiedzi, co mu odpowiem?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Czy ten, który mnie stworzył w łonie, nie stworzył też jego? Czy nie on jeden ukształtował nas w łonie?
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
Jeśli odmówiłem prośbie ubogich i jeśli zasmuciłem oczy wdowy;
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
Jeśli sam jadłem swoją kromkę [i] nie jadła z niej sierota;
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
(Od swojej młodości bowiem wychowywałem ją jak ojciec, a od łona swojej matki prowadziłem [wdowę]);
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
Jeśli widziałem ginącego z powodu braku ubrania albo biedaka bez okrycia;
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
Jeśli jego biodra nie błogosławiły mi dlatego, że się zagrzał wełną moich owiec;
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
Jeśli podniosłem rękę przeciwko sierocie, gdy widziałem w bramie swoją pomoc;
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
Wtedy niech odpadnie mój bark od karku, a niech moje ramię wyjdzie ze stawu.
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
Bałem się bowiem klęski od Boga, a przed jego majestatem nie mógłbym [się ostać].
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
Jeśli pokładałem w złocie swoją nadzieję, a do czystego złota mówiłem: [Ty jesteś] moją ufnością;
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
Jeśli radowałem się ze swojego wielkiego bogactwa i [tego], że moja ręka nabyła wiele;
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
Jeśli patrzyłem na słońce, gdy świeciło, i na księżyc, gdy sunął wspaniale;
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
A moje serce dało się uwieść potajemnie i moje usta całowały moją rękę;
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
I to byłaby nieprawość karygodna, bo zaparłbym się Boga z wysoka.
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
Jeśli cieszyłem się z upadku tego, który mnie nienawidzi, jeśli wyniosłem się, gdy mu się źle wiodło;
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
(Nawet nie pozwoliłem zgrzeszyć swoim ustom, pragnąc przekleństwa na jego duszy);
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
Czy ludzie z mojego namiotu nie mówili: Obyśmy mieli z jego mięsa! Nie możemy się najeść.
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
Obcy nie nocował na dworze, swoje drzwi otwierałem podróżnemu.
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
Jeśli ukrywałem swoje przestępstwa jak Adam i chowałem w zanadrzu swoją nieprawość;
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
Czy strach przed wielką zgrają albo pogarda bliskich przeraziły mnie, abym milczał i nie wychodził [za] drzwi?
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Obym miał kogoś, kto by mnie wysłuchał! Oto moja prośba, [aby] Wszechmogący odpowiedział mi i aby mój wróg napisał księgę.
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Czy nie nosiłbym jej na swoim ramieniu i nie przywiązałbym jej sobie [jak] koronę?
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
Oznajmiłbym mu liczbę swoich kroków; zbliżyłbym się do niego jak książę.
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
Jeśli moja ziemia wołała przeciwko mnie, jeśli razem z nią płakały jej bruzdy;
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
Jeśli spożywałem z jej plonów bez zapłaty, jeśli jej właścicieli pozbawiłem życia;
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Niech rosną ciernie zamiast pszenicy i sam kąkol zamiast jęczmienia. Skończyły się słowa Hioba.
