Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
pepigi foedus cum oculis meis ut ne cogitarem quidem de virgine
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
quam enim partem haberet Deus in me desuper et hereditatem Omnipotens de excelsis
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
numquid non perditio est iniquo et alienatio operantibus iniustitiam
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
nonne ipse considerat vias meas et cunctos gressus meos dinumerat
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
si ambulavi in vanitate et festinavit in dolo pes meus
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
adpendat me in statera iusta et sciat Deus simplicitatem meam
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
si declinavit gressus meus de via et si secutum est oculos meos cor meum et in manibus meis adhesit macula
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
seram et alius comedat et progenies mea eradicetur
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
si deceptum est cor meum super mulierem et si ad ostium amici mei insidiatus sum
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
scortum sit alteri uxor mea et super illam incurventur alii
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
hoc enim nefas est et iniquitas maxima
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
ignis est usque ad perditionem devorans et omnia eradicans genimina
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
si contempsi subire iudicium cum servo meo et ancillae meae cum disceptarent adversum me
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
quid enim faciam cum surrexerit ad iudicandum Deus et cum quaesierit quid respondebo illi
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
numquid non in utero fecit me qui et illum operatus est et formavit in vulva unus
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
si negavi quod volebant pauperibus et oculos viduae expectare feci
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
si comedi buccellam meam solus et non comedit pupillus ex ea
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
quia ab infantia mea crevit mecum miseratio et de utero matris meae egressa est mecum
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
si despexi pereuntem eo quod non habuerit indumentum et absque operimento pauperem
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
si non benedixerunt mihi latera eius et de velleribus ovium mearum calefactus est
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
si levavi super pupillum manum meam etiam cum viderem me in porta superiorem
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
umerus meus a iunctura sua cadat et brachium meum cum suis ossibus confringatur
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
semper enim quasi tumentes super me fluctus timui Deum et pondus eius ferre non potui
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
si putavi aurum robur meum et obrizae dixi fiducia mea
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
si laetatus sum super multis divitiis meis et quia plurima repperit manus mea
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
si vidi solem cum fulgeret et lunam incedentem clare
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
et lactatum est in abscondito cor meum et osculatus sum manum meam ore meo
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
quae est iniquitas maxima et negatio contra Deum altissimum
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
si gavisus sum ad ruinam eius qui me oderat et exultavi quod invenisset eum malum
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
non enim dedi ad peccandum guttur meum ut expeterem maledicens animam eius
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
si non dixerunt viri tabernaculi mei quis det de carnibus eius ut saturemur
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
foris non mansit peregrinus ostium meum viatori patuit
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
si abscondi quasi homo peccatum meum et celavi in sinu meo iniquitatem meam
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
si expavi ad multitudinem nimiam et despectio propinquorum terruit me et non magis tacui nec egressus sum ostium
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
quis mihi tribuat auditorem ut desiderium meum Omnipotens audiat et librum scribat ipse qui iudicat
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
ut in umero meo portem illum et circumdem illum quasi coronam mihi
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
per singulos gradus meos pronuntiabo illum et quasi principi offeram eum
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
si adversum me terra mea clamat et cum ipsa sulci eius deflent
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
si fructus eius comedi absque pecunia et animam agricolarum eius adflixi
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
pro frumento oriatur mihi tribulus et pro hordeo spina finita sunt verba Iob
