Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
Szövetségre léptem szemeimmel, és hajadonra mit sem ügyeltem.
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
És mi volt jutalmam Istentől felülről; vagy örökségem a Mindenhatótól a magasságból?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Avagy nem az istentelent illeti-é romlás, és nem a gonosztevőt-é veszedelem?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Avagy nem láthatta-é utaimat, és nem számlálhatta-é meg lépéseimet?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
Ha én csalárdsággal jártam, vagy az én lábam álnokságra sietett:
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
Az ő igazságának mérlegével mérjen meg engem, és megismeri Isten az én ártatlanságomat!
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
Ha az én lépésem letért az útról és az én lelkem követte szemeimet, vagy kezeimhez szenny tapadt:
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
Hadd vessek én és más egye meg, és tépjék ki az én maradékaimat gyökerestől!
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
Ha az én szívem asszony után bomlott, és leselkedtem az én felebarátomnak ajtaján:
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
Az én feleségem másnak őröljön, és mások hajoljanak rája.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
Mert gyalázatosság volna ez, és birák elé tartozó bűn.
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
Mert tűz volna ez, a mely pokolig emésztene, és minden jövedelmemet tövestől kiirtaná. (questioned)
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
Ha megvetettem volna igazát az én szolgámnak és szolgálómnak, mikor pert kezdtek ellenem:
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
Mi tevő lennék, ha felkelne az Isten, és ha meglátogatna: mit felelnék néki?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Nem az teremtette-é őt is, a ki engem teremtett anyám méhében; nem egyugyanaz formált-é bennünket anyánk ölében?
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
Ha a szegények kivánságát megtagadtam, és az özvegy szemeit epedni engedtem;
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
És ha falatomat egymagam ettem meg, és az árva abból nem evett;
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
Hiszen ifjúságom óta, mint atyánál nevekedett nálam, és anyámnak méhétől kezdve vezettem őt!
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
Ha láttam a ruhátlant veszni indulni, és takaró nélkül a szegényt;
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
Hogyha nem áldottak engem az ő ágyékai, és az én juhaim gyapjából fel nem melegedett;
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
Ha az árva ellen kezemet felemeltem, mert láttam a kapuban az én segítségemet;
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
A lapoczkájáról essék ki a vállam, és a forgócsontról szakadjon le karom!
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
Hiszen úgy rettegtem Isten csapásától, és fensége előtt tehetetlen valék!
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
Ha reménységemet aranyba vetettem, és azt mondtam az olvasztott aranynak: Én bizodalmam!
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
Ha örültem azon, hogy nagy a gazdagságom, és hogy sokat szerzett az én kezem;
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
Ha néztem a napot, mikor fényesen ragyogott, és a holdat, mikor méltósággal haladt,
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
És az én szívem titkon elcsábult, és szájammal megcsókoltam a kezemet:
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
Ez is biró elé tartozó bűn volna, mert ámítottam volna az Istent oda fent!
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
Ha örvendeztem az engem gyűlölőnek nyomorúságán, és ugráltam örömömben, hogy azt baj érte;
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
(De nem engedtem, hogy szájam vétkezzék azzal, hogy átkot kérjek az ő lelkére!)
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
Ha nem mondták az én sátorom cselédei: Van-é, a ki az ő húsával jól nem lakott?
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
(A jövevény nem hált az utczán, ajtóimat az utas előtt megnyitám.)
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
Ha emberi módon eltitkoltam vétkemet, keblembe rejtve bűnömet:
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
Bizony akkor tarthatnék a nagy tömegtől, rettegnem kellene nemzetségek megvetésétől; elnémulnék és az ajtón sem lépnék ki!
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Oh, bárcsak volna valaki, a ki meghallgatna engem! Ímé, ez a végszóm: a Mindenható feleljen meg nékem; és írjon könyvet ellenem az én vádlóm.
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Bizony én azt a vállamon hordanám, és korona gyanánt a fejemre tenném!
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
Lépteimnek számát megmondanám néki, mint egy fejedelem, úgy járulnék hozzá!
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
Ha földem ellenem kiáltott és annak barázdái együtt siránkoztak;
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
Ha annak termését fizetés nélkül ettem, vagy gazdájának lelkét kioltottam:
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Búza helyett tövis teremjen és árpa helyett konkoly! Itt végződnek a Jób beszédei.
