Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
“Na yi alkawari da idanuna kada su dubi budurwa da muguwar sha’awa.
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
Gama mene ne rabon mutum daga Allah a sama, gādonsa daga Maɗaukaki a sama?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Ba masifa ba ne domin mugaye, hallaka kuma ga waɗanda suka yi ba daidai ba?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Bai ga hanyoyina ba ne bai ƙirga kowace takawata ba?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
“In da na yi tafiya cikin rashin gaskiya ko kuma ƙafata ta yi sauri zuwa yin ƙarya,
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
Bari Allah yă auna a kan ma’auni na gaskiya zai kuma san cewa ni marar laifi ne.
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
In takawata ta kauce daga hanya, in zuciyata ta bi abin da idanuna ke so, ko kuma in hannuwana suna da laifi;
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
bari waɗansu su ci abin da na shuka, kuma bari a tuge amfanin gonata.
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
“In sha’awar mace ya shiga mini zuciya, ko kuma na laɓe a ƙofar maƙwabcina,
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
sai matata ta niƙa hatsin wani kuma waɗansu maza su kwana da ita.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
Gama wannan zai zama abin kunya, zunubin da za a yi shari’a a kai.
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
Wuta ce take ƙuna har ta hallakar; za tă cinye saiwar abin da na shuka ƙurmus.
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
“In da na danne wa bayina maza da mata hakkinsu, sa’ad da suke da damuwa da ni,
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
me zan yi lokacin da Allah ya tuhume ni? Me zan ce lokacin da ya tambaye ni?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Shi wanda ya yi ni a cikin uwata ba shi ne ya yi su ba? Ba shi ne ya yi mu a cikin uwayenmu ba?
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
“In na hana wa matalauta abin da suke so, ko kuma in sa idanun gwauruwa su yi nauyi don kuka,
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
in na ajiye burodina don kaina kaɗai, ban kuwa ba wa marayu abinci sa’ad da suke jin yunwa,
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
amma tun suna tasowa na lura da su, kamar yadda mahaifi zai lura da ɗa, kuma tun da aka haife ni ina lura da gwauruwa.
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
In da na ga wani yana mutuwa don rashin sutura, ko wani mai bukata da ba shi da riga,
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
kuma zuciyarsa ba tă gode mini ba don na yi masa sutura da gashin tumakina,
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
in na ɗaga hannuna don in cuci maraya, domin na san in na faɗa za a ji ni a wurin masu shari’a,
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
bari hannuna yă guntule daga kafaɗata, bari yă tsinke daga inda aka haɗa shi.
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
Gama ina jin tsoron hallaka daga Allah, kuma domin tsoron ɗaukakarsa ba zan iya yin waɗannan abubuwa ba.
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
“In na dogara ga zinariya ko kuma na ce wa zallan zinariya, ‘Gare ki nake dogara,’
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
in na yi fahariya don yawan dukiyata, arzikin da hannuwana suka samu.
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
In na dubi rana cikin haskenta, ko kuma wata yana tafiyarsa,
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
zuciyata ta jarrabtu gare su a ɓoye, hannuna kuma ya sumbace su.
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
Waɗannan ma za su zama zunubin da za a shari’anta ke nan don zai zama na yi wa Allah na sama rashin aminci.
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
“In na yi murna domin mugun abu ya faru da maƙiyina; ko kuma domin wahala ta same shi,
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
ban bar bakina yă yi zunubi ta wurin la’anta shi ba,
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
in mutanen gidana ba su taɓa cewa, ‘Wane ne bai ƙoshi da naman Ayuba ba?’
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
Ba baƙon da ya taɓa kwana a titi, gama koyaushe ƙofata tana buɗe domin matafiya,
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
in na ɓoye zunubina yadda mutane suke yi, ta wurin ɓoye laifina a cikin zuciyata,
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
domin ina tsoron taron mutane kuma ina tsoron wulaƙancin da dangina za su yi mini, sai na yi shiru kuma ban fita waje ba.
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
(“Kash, da ina da wanda zai ji ni! Na sa hannu ga abin da na faɗa don kāre kaina, bari Maɗaukaki yă amsa mini; bari mai tuhumata da laifi yă yi ƙarata a rubuce.
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Ba shakka sai in ɗora a kafaɗata, zan aza a kaina kamar rawani.
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
Zan ba shi lissafin duk abin da na taɓa yi; zan zo gabansa kamar ɗan sarki.)
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
“In ƙasata tana kuka da ni kunyoyinta duk sun cika da hawaye,
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
in na kwashe amfaninta ban biya ba ko kuma na kashe masu ita,
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
bari ƙaya ta fito a maimakon alkama ciyawa kuma a maimakon sha’ir.” Maganar Ayuba ta ƙare.
