Књига о Јову 31

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.