Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
A covenant I made for mine eyes, And what — do I attend to a virgin?
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
And what [is] the portion of God from above? And the inheritance of the Mighty from the heights?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Is not calamity to the perverse? And strangeness to workers of iniquity?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Doth not He see my ways, And all my steps number?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
If I have walked with vanity, And my foot doth hasten to deceit,
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
He doth weigh me in righteous balances, And God doth know my integrity.
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
If my step doth turn aside from the way, And after mine eyes hath my heart gone, And to my hands cleaved hath blemish,
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
Let me sow — and another eat, And my products let be rooted out.
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
If my heart hath been enticed by woman, And by the opening of my neighbour I laid wait,
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
Grind to another let my wife, And over her let others bend.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
For it [is] a wicked thing, and a judicial iniquity;
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
For a fire it [is], to destruction it consumeth, And among all mine increase doth take root,
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
If I despise the cause of my man-servant, And of my handmaid, In their contending with me,
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
Then what do I do when God ariseth? And when He doth inspect, What do I answer Him?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Did not He that made me in the womb make him? Yea, prepare us in the womb doth One.
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
If I withhold from pleasure the poor, And the eyes of the widow do consume,
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
And I do eat my morsel by myself, And the orphan hath not eat of it,
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
(But from my youth He grew up with me as [with] a father, And from the belly of my mother I am led.)
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
If I see [any] perishing without clothing, And there is no covering to the needy,
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
If his loins have not blessed me, And from the fleece of my sheep He doth not warm himself,
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
If I have waved at the fatherless my hand, When I see in [him] the gate of my court,
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
My shoulder from its blade let fall, And mine arm from the bone be broken.
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
For a dread unto me [is] calamity [from] God, And because of His excellency I am not able.
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
If I have made gold my confidence, And to the pure gold have said, 'My trust,'
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
If I rejoice because great [is] my wealth, And because abundance hath my hand found,
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
If I see the light when it shineth, And the precious moon walking,
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
And my heart is enticed in secret, And my hand doth kiss my mouth,
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
It also [is] a judicial iniquity, For I had lied to God above.
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
If I rejoice at the ruin of my hater, And stirred up myself when evil found him,
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
Yea, I have not suffered my mouth to sin, To ask with an oath his life.
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
If not — say ye, O men of my tent, 'O that we had of his flesh, we are not satisfied.'
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
In the street doth not lodge a stranger, My doors to the traveller I open.
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
If I have covered as Adam my transgressions, To hide in my bosom mine iniquity,
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
Because I fear a great multitude, And the contempt of families doth affright me, Then I am silent, I go not out of the opening.
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Who giveth to me a hearing? lo, my mark. The Mighty One doth answer me, And a bill hath mine adversary written.
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
If not — on my shoulder I take it up, I bind it a crown on myself.
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
The number of my steps I tell Him, As a leader I approach Him.
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
If against me my land doth cry out, And together its furrows weep,
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
If its strength I consumed without money, And the life of its possessors, I have caused to breathe out,
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Instead of wheat let a thorn go forth, And instead of barley a useless weed! The words of Job are finished.
