Књига о Јову 31

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

I have made a covenant with my eyes; how then should I look with desire on a virgin?

2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

For what is the portion from God above, the inheritance from the Almighty on high?

3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

I used to think that calamity is for unrighteous people, and that disaster is for doers of wickedness.

4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

Does not God see my ways and count all my steps?

5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

If I have walked with falsehood, if my foot has hurried to deceit,

6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

let me be weighed in an even balance so that God will know my integrity.

7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

If my step has turned aside from the way, if my heart has gone after my eyes, if any spot has stuck to my hands,

8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

then let me sow, and let another eat, and let my crops be uprooted.

9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

If my heart has been deceived by a woman, if I have lain in wait at my neighbor's door,

10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

then let my wife grind grain for another, and let others bow down on her.

11 Јер је то грдило и безакоње за судије.

For that would be a terrible crime; indeed, it would be a crime to be punished by judges.

12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

For that is a fire that consumes as far as Abaddon, and it would burn all my harvest to the root.

13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

If I ignored the plea for justice from my male or female servant when they argued with me,

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

what then would I do when God rises up to accuse me? When he comes to judge me, how would I answer him?

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

Did the one who made me in the womb not make them also? Did not the same one mold us all in the womb?

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

If I have withheld poor people from their desire, or if I have caused the eyes of the widow to grow dim from crying,

17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

or if I have eaten my morsel alone and not allowed those without fathers to eat it also—

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

because from my youth the orphan grew up with me as with a father, and I have guided his mother, a widow, from my own mother's womb.

19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

If I have seen anyone perish for lack of clothing, or if I have seen that a needy man had no clothing;

20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

if his heart has not blessed me because he has not been warmed with the wool of my sheep,

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

if I have lifted up my hand against fatherless people because I saw my support in the city gate, then bring charges against me!

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

If I have done these things, then let my shoulder fall from the shoulder blade, and let my arm be broken from its joint.

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

For I dreaded destruction from God; because of his majesty, I was not able to do those things.

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

If I have made gold my hope, and if I have said to fine gold, 'You are what I am confident in';

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

if I have rejoiced because my wealth was great, because my hand had gotten many possessions, then bring charges against me!

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

If I have seen the sun when it shone, or the moon walking in its brightness,

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

and if my heart has been secretly attracted, so that my mouth has kissed my hand in worship of them—

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

this also would be a crime to be punished by judges, for I would have denied the God who is above.

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

If I have rejoiced at the destruction of anyone who hated me or congratulated myself when disaster overtook him, then bring charges against me!

30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

Indeed, I have not even allowed my mouth to sin by asking for his life with a curse.

31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

If the men of my tent have never said, 'Who can find one who has not been filled with Job's food?'

32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

(even the foreigner has never had to stay in the city square, because I have always opened my doors to the traveler), and if that is not so, then bring charges against me!

33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

If, like mankind, I have hidden my sins by hiding my guilt inside my tunic

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

(because I feared the great multitude, because the contempt of families terrified me, so that I kept silent and would not go outside), then bring charges against me!

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

Oh, if only I had someone to hear me! See, here is my signature; let the Almighty answer me! If only I had the indictment that my opponent has written!

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

Surely I would carry it openly on my shoulder; I would put it on like a crown.

37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

I would declare to him an accounting for my steps; as a confident prince I would go up to him.

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

If my land ever cries out against me, and its furrows weep together,

39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

if I have eaten its harvest without paying for it or have caused its owners to lose their lives,

40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

then let thorns grow instead of wheat and weeds instead of barley.” The words of Job are finished.