Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
"I made a covenant with my eyes, how then should I look lustfully at a young woman?
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
For what is the portion from God above, and the heritage from Shaddai on high?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Is it not calamity for the unrighteous, and disaster for evildoers?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Doesn't he see my ways, and number all my steps?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
"If I have walked with falsehood, and my foot has hurried to deceit
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
(let me be weighed in an even balance, that God may know my integrity);
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
if my step has turned out of the way, if my heart walked after my eyes, if any defilement has stuck to my hands,
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
then let me sow, and let another eat. Yes, let the produce of my field be rooted out.
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
"If my heart has been enticed to a woman, and I have lain in wait at my neighbor's door,
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
then let my wife grind for another, and let others sleep with her.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
For that would be a heinous crime. Yes, it would be an iniquity to be punished by the judges:
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
For it is a fire that consumes to destruction, and would root out all my increase.
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
"If I have despised the cause of my male servant or of my female servant, when they contended with me;
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
What then shall I do when God rises up? When he visits, what shall I answer him?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Did not he who made me in the womb make him? Did not the same one fashion us in the womb?
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
"If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail,
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
or have eaten my morsel alone, and the fatherless has not eaten of it
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
(no, from my youth he grew up with me as with a father, her have I guided from my mother's womb);
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
if I have seen any perish for want of clothing, or that the needy had no covering;
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
if his heart hasn't blessed me, if he hasn't been warmed with my sheep's fleece;
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
if I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate,
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
then let my shoulder fall from the shoulder blade, and my arm be broken from the bone.
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
For calamity from God is a terror to me. Because his majesty, I can do nothing.
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
"If I have made gold my hope, and have said to the fine gold, 'You are my confidence;'
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
If I have rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
if I have seen the sun when it shined, or the moon moving in splendor,
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
and my heart has been secretly enticed, and my hand threw a kiss from my mouth,
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
this also would be an iniquity to be punished by the judges; for I should have denied the God who is above.
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
"If I have rejoiced at the destruction of him who hated me, or lifted up myself when evil found him;
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
(yes, I have not allowed my mouth to sin by asking his life with a curse);
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
if the men of my tent have not said, 'Who can find one who has not been filled with his meat?'
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
(the foreigner has not lodged in the street, but I have opened my doors to the traveler);
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
if like Adam I have covered my transgressions, by hiding my iniquity in my heart,
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
because I feared the great multitude, and the contempt of families terrified me, so that I kept silence, and did not go out of the door?
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
oh that I had one to hear me. (look, here is my signature, let Shaddai answer me); let the accuser write my indictment.
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Surely I would carry it on my shoulder; and I would bind it to me as a crown.
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
I would declare to him the number of my steps; as a prince would I go near to him.
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
If my land cries out against me, and its furrows weep together;
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
if I have eaten its fruits without money, or have caused its owners to lose their life,
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
let briars grow instead of wheat, and stinkweed instead of barley." The words of Job are ended.
