Књига о Јову 31

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

I made a covenant with mine eyes; why then should I think upon a maid?

2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

For what portion of God is there from above? and what inheritance of the Almighty from on high?

3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

Is not destruction to the wicked? and a strange punishment to the workers of iniquity?

4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

Does not he see my ways, and count all my steps?

5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

If I have walked with vanity, or if my foot has hasted to deceit;

6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

Let me be weighed in an even balance that God may know mine integrity.

7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

If my step has turned out of the way, and mine heart walked after mine eyes, and if any blot has cleaved to mine hands;

8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

Then let me sow, and let another eat; yea, let my offspring be rooted out.

9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

If mine heart have been deceived by a woman, or if I have laid wait at my neighbour's door;

10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

Then let my wife grind unto another, and let others bow down upon her.

11 Јер је то грдило и безакоње за судије.

For this is an heinous crime; yea, it is an iniquity to be punished by the judges.

12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

For it is a fire that consumes to destruction, and would root out all mine increase.

13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

If I did despise the cause of my manservant or of my maidservant, when they contended with me;

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

What then shall I do when God rises up? and when he visits, what shall I answer him?

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

Did not he that made me in the womb make him? and did not one fashion us in the womb?

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail;

17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

Or have eaten my morsel myself alone, and the fatherless has not eaten thereof;

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

(For from my youth he was brought up with me, as with a father, and I have guided her from my mother's womb; )

19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

If I have seen any perish for lack of clothing, or any poor without covering;

20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep;

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

If I have lifted up my hand against the fatherless, when I saw my help in the gate:

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

Then let mine arm fall from my shoulder blade, and mine arm be broken from the bone.

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

For destruction from God was a terror to me, and by reason of his highness I could not endure.

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

If I have made gold my hope, or have said to the fine gold, You are my confidence;

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

If I rejoice because my wealth was great, and because mine hand had got much;

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

If I beheld the sun when it shined, or the moon walking in brightness;

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

And my heart has been secretly enticed, or my mouth has kissed my hand:

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

This also were an iniquity to be punished by the judge: for I should have denied the God that is above.

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

If I rejoice at the destruction of him that hated me, or lifted up myself when evil found him:

30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

Neither have I suffered my mouth to sin by wishing a curse to his soul.

31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

If the men of my tabernacle said not, Oh that we had of his flesh! we cannot be satisfied.

32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

The stranger did not lodge in the street: but I opened my doors to the traveller.

33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

If I covered my transgressions as Adam, by hiding mine iniquity in my bosom:

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

Did I fear a great multitude, or did the contempt of families terrify me, that I kept silence, and went not out of the door?

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

Oh that one would hear me! behold, my desire is, that the Almighty would answer me, and that mine adversary had written a book.

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

Surely I would take it upon my shoulder, and bind it as a crown to me.

37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I go near unto him.

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

If my land cry against me, or that the furrows likewise thereof complain;

39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

If I have eaten the fruits thereof without money, or have caused the owners thereof to lose their life:

40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

Let thistles grow instead of wheat, and cockle instead of barley. The words of Job are ended.