Књига о Јову 31
1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
I made a covenant with mine eyes; and how should I fix my regard upon a maid?
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
For what would have been [my] portion of God from above, and what the heritage of the Almighty from on high?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Is not calamity for the unrighteous? and misfortune for the workers of iniquity?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Doth not he see my ways, and number all my steps?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
If I have walked with falsehood, and my foot hath hasted to deceit,
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
(Let me be weighed in an even balance, and God will take knowledge of my blamelessness; )
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
If my step have turned out of the way, and my heart followed mine eyes, and if any blot cleaveth to my hands;
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
Let me sow, and another eat; and let mine offspring be rooted out.
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
If my heart have been enticed unto a woman, so that I laid wait at my neighbour's door,
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
Let my wife grind for another, and let others bow down upon her.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
For this is an infamy; yea, it is an iniquity [to be judged by] the judges:
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
For it is a fire that consumeth to destruction, and would root out all mine increase.
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
If I have despised the cause of my bondman or of my bondmaid, when they contended with me,
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
What then should I do when God riseth up? and if he visited, what should I answer him?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Did not he that made me in the womb make him? and did not One fashion us in the womb?
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
If I have withheld the poor from [their] desire, or caused the eyes of the widow to fail;
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
Or have eaten my morsel alone, so that the fatherless ate not thereof,
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
(For from my youth he grew up with me as with a father, and I have guided the [widow] from my mother's womb; )
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
If I have seen any perishing for want of clothing, or any needy without covering;
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my lambs;
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
If I have lifted up my hand against an orphan, because I saw my help in the gate:
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
[Then] let my shoulder fall from the shoulder-blade, and mine arm be broken from the bone!
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
For calamity from God was a terror to me, and by reason of his excellency I was powerless.
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
If I have made gold my hope, or said to the fine gold, My confidence!
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
If I rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
If I beheld the sun when it shone, or the moon walking in brightness,
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
And my heart have been secretly enticed, so that my mouth kissed my hand:
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
This also would be an iniquity for the judge, for I should have denied the God who is above.
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
If I rejoiced at the destruction of him that hated me, and exulted when evil befell him;
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
(Neither have I suffered my mouth to sin by asking his life with a curse; )
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
If the men of my tent said not, Who shall find one that hath not been satisfied with his meat? —
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
The stranger did not lodge without; I opened my doors to the pathway.
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
If I covered my transgressions as Adam, by hiding mine iniquity in my bosom,
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
Because I feared the great multitude, and the contempt of families terrified me, so that I kept silence, and went not out of the door, ...
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Oh that I had one to hear me! Behold my signature: let the Almighty answer me! And let mine opponent write an accusation!
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Would I not take it upon my shoulder? I would bind it on to me [as] a crown;
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I come near to him.
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
If my land cry out against me, and its furrows weep together;
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
If I have eaten the fruits thereof without money, and have tormented to death the souls of its owners:
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Let thistles grow instead of wheat, and tares instead of barley. The words of Job are ended.
