Књига о Јову 30
1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
“Asi zvino vanondiseka, varume vaduku kwandiri, vane madzibaba andaishora zvokuti handaivaisa pakati pembwa dzinofudza makwai angu.
2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
Ko, simba ramaoko avo raizondibatsirei, sezvo simba ravo rakanga rapera?
3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
Vapererwa nokuda kwokushayiwa uye nenzara, vakadzivaira usiku munyika yakaoma, mumatongo nomunyika yakaparara.
4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
Vakaunganidza miriwo inovavira kubva mumakwenzi, uye zvokudya zvavo zvakanga zviri mudzi womuti womurara.
5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
Vakabviswa pakati pavanhu vokwavo, vachitukwa kunge vakanga vari mbavha.
6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
Vakamanikidzwa kuti vagare mukati mehova dzakaoma, pakati pamatombo nomumakomba, muvhu.
7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
Vakarira samakwai pakati pamakwenzi, uye vakamanikidzana pasi porukato.
8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
Vakanga vari vanhu vakazvidzika vasina zita, vakadzingwa kubva munyika.
9 И њима сам сада песма, и постах им прича.
“Uye zvino vanakomana vavo vanondiseka munziyo; ndava shumo pakati pavo.
10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
Vanondisema uye vanomira kure neni; havazezi kundipfira mate kumeso.
11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
Sezvo zvino Mwari akatsudunura uta hwangu uye akanditambudza, havazvidzori pamberi pangu.
12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
Kurudyi rwangu rudzi runondirwisa; vanoisira makumbo angu misungo, vanovaka michinjiziri yokurwa neni.
13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
Vanoparadza mugwagwa wangu; vanobudirira pakundiparadza, pasina munhu anovabatsira.
14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
Vanofamba zvavo kunge vanopinda napakakoromoka; pakati pamatongo vanongopinda zvavo.
15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
Zvinotyisa zvinondibata; kukudzwa kwangu kwabviswa sokunge nemhepo, kuchengetedzeka kwangu kwapera segore.
16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
“Uye zvino upenyu hwangu hwava kuguma; mazuva okutambudzika anondibata.
17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
Usiku hunobaya mapfupa angu; zvinondiruma-ruma zvinorwadza hazvizorori.
18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
Nesimba rake guru Mwari anova chipfeko kwandiri; anondisunga somutsipa wenguo yangu.
19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
Anondikanda mumatope, uye ndava seguruva namadota.
20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
“Ndinochema kwamuri, imi Mwari, asi hamundipinduri; ndinosimuka, asi munongonditarisa zvenyu.
21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
Munondishandukira noutsinye; munondirova nesimba roruoko rwenyu.
22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
Munondibvuta mondidzingira pamberi pemhepo; munonditenderedza mudutu.
23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
Ndinoziva kuti muchandiburutsa muchindiendesa kurufu, kunzvimbo yakatsaurirwa vapenyu vose.
24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
“Zvirokwazvo, hakuna munhu anobata munhu ari kushushikana paanochemera rubatsiro pakutambudzika kwake.
25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
Ko, handina kuchema nokuda kwevaitambura here? Ko, mweya wangu hauna kuva neshungu pamusoro pavarombo here?
26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
Kunyange zvakadaro, pandakanga ndakarindira zvakanaka, zvakaipa zvakasvika; pandakatarisira chiedza, ipapo rima rakasvika.
27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
Kumonyoroka kwoura hwangu hakumbomiri; mazuva okutambudzika anondivinga.
28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
Ndinodzungaira ndichisvibiswa, asi kwete nezuva; ndinosimuka pakati peungano ndichichemera rubatsiro.
29 Брат постах змајевима и друг совама.
Ndava hama yamakava, neshamwari yamazizi.
30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
Ganda rangu riri kusviba uye riri kufunuka; muviri wangu unopisa nefivha.
31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Mbira dzangu dzava kungoridza nziyo dzokuchema, uye nyere yangu nziyo dzokuungudza.
