Књига о Јову 30
1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
Fa ankehitriny kosa dia mihomehy ahy na dia izay tokon-jandriko aza, dia zanak’ ireo izay nolaviko tsy ho isan’ ny amboa miandry ny ondriko akory aza.
2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
Eny, mampaninona ahy ny herin’ ny tànan’ ireo. Izay efa very fahatanjahana?
3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
Manjenjena noho ny tsi-fisian-kanina sy ny mosary izy; Homankomana foana any an-tany karankaina izy, dia eo an-katoky ny loza sy ny fandringanana.
4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
Mitsongo anambodihena eo amin’ ny kirihitrala izy, ary ny fakan’ ny anjavidy no fihinany.
5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
Roahina tsy ho eo amin’ ny olona izy sady akoraina toy ny mpangalatra.
6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
Any an-dohasaha mahatsiravina no tsy maintsy itoerany, dia ao an-dava-tany sy an-dava-bato.
7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
Minananana eny amin’ ny kirihitrala izy ary mitangorona eo ambanin’ ny amiana.
8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
Zanaky ny adala izy sady zanaky ny tsy manan-kaja, ka roahina tsy ho eo amin’ ny tany.
9 И њима сам сада песма, и постах им прича.
Ary ankehitriny efa ataony an-kira aho. Eny, efa ambentinteniny aho.
10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
Ataony toy ny zava-betaveta aho ka halaviriny, ary tsy menatra handrora ny tavako izy.
11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
Fa noketrahin’ Andriamanitra ny kofehiko, ka nampietreny aho; Ka dia mba nesorin’ iretsy kosa teo anatrehako ny lamboridiny.
12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
Misy androvolahy mitsangana eo ankavanako; Manosika ny tongotro hiala izy ary manandratra tovon-tany hampidirany loza amiko.
13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
Mandrava ny lalako sy manararaotra ny andravana ahy izy, nefa ny tenany tsy manan-kamonjy,
14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
Toy ny fiditra eo amin’ ny banga lehibe no fihaviny, ka avy ao amin’ ny voarava no imaonany.
15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
Voatodika hamely ahy ny fampitahorana: Manenjika ny voninahitro tahaka ny rivotra izy, ka levona tahaka ny rahona ny famonjena ahy
16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
Ary ankehitriny, raraka ato anatiko ny fanahiko. Fenjàn’ ny andro fahoriana aho.
17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
Ny alina mampahalò ny taolako ho afaka amiko, ary tsy mitsahatra ireo manotahota ahy ireo.
18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
Noho ny haben’ ny hery dia tonga tsy antonona ny akanjoko, manenda ahy tahaka ny vozon-dobaka izany.
19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
Eny, nanary ahy teo amin’ ny fotaka Izy, ka efa tahaka ny vovoka sy ny lavenona aho
20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
Mitaraina aminao aho, nefa tsy mihaino ahy Hianao; Mijoro eo aho, nefa ierenao foana.
21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
Efa manjary lozabe amiko Hianao; Ny herin’ ny tananao no andrafianao ahy.
22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
Aingainao ho eny amin’ ny rivotra aho ka alefanao handeha, ary levoninao amin’ ny tafio-drivotra mifofofofo ho tsinontsinona aho.
23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
Fa fantatro fa hampodinao any amin’ ny fahafatesana aho, dia any amin’ ny trano fivorian’ ny olombelona rehetra.
24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
Kanefa tsy manainga ny tànany va ny olona, raha ianjeran’ ny rava? Ary tsy mitaraina va izy, raha tratry ny loza?
25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
Tsy nitomany ny ory va aho? Tsy nangorakoraka ny malahelo va ny fanahiko?
26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
Fa niandry ny soa aho, kanjo tonga ny ratsy; Ary nanantena ny mazava aho, kanjo avy ny maizina.
27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
Nandevilevy ny tsinaiko ka tsy nanam-pitsaharana; Nitsena ahy ny andro fahoriana.
28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
Mitsaitsaika mitafy lamba fisaonana aho sady tsy mahita masoandro; Mitsangana aho ka mitaraina eo ampivorian’ ny olona.
29 Брат постах змајевима и друг совама.
Rahalahin’ ny amboadia aho Ary naman’ ny ostritsa.
30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
Efa mainty ny hoditro sady miendakendaka, ary efa karankaina noho ny hafanana ny taolako.
31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Nanjary fisaonana ny lokangako. Ary feon’ ny mitomany ny sodiko.
