Књига о Јову 30
1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
Hianagi menina kasefa vahe'mo'za kiza zokago ke hunenante'za huhaviza hunante'naze. Ana kasefa vahe'mokizmi zamafahe'za nagri sipisipima kegavama nehaza kraramina zamagra kegava hugara osu'naze.
2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
Hagi nagrama zamagoana hankave'zamia omane'neanki'za nagrira e'za eme naza hugara osu'naze. Na'ankure hankavezmimo'a hago zamagripintira vagare'ne.
3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
Ana vahe'mokizmia zamunte omanege'za, zamagaku nehu'za atre'za vu'za vahe omani ka'ma kokampi umani'ne'za, kenagera ne'zankura hake'za vano hu'naze.
4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
Ana nehu'za trazampintira aka tra'zana hu'za nene'za, brumu zafamofo rafu'na'anena eri tasagi hu'za ne'naze.
5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
Ana vahera kumapintira zamahe kasopenetre'za, kumzufa vaheku'ma nehazaza hu'za kezatizmante'naze.
6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
Ana'ma hazage'za vu'za, tinkagomupine muri kampine, have kampine umani'naze.
7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
Anantegama umani'ne'za trazampi vano nehu'za, donki afu'mo'zama nehazaza hu'za ana trazampina eri tru hu'za mani'ne'za krafage hu'naze.
8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
Hagi ana vahera zamagia omaneno neginagi vahe mani'nazanki'za zamahe kasopazage'za fre'naze.
9 И њима сам сада песма, и постах им прича.
Hagi ana vahe'mokizmi mofavre naga'mo'za, nagirevare zagamera nehu'za, huhaviza hunante'naze. Ana nehu'za nagrikura kiza zokago ke hunante'za, nazeri nagaze hu'naze.
10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
Nagra zamagri zamavurera mago havi zaga manuge'za zamefi hunenami'za, nagritera erava'o nosu'za, navufi zamavetu ahenante'naze.
11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
Ati karima reragareaza huno Anumzamo'a knaza namino nazeri ante ravahege'za, nazano hunante'naku'ma haza zana amne hu'naze.
12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
Hazenke zama nehaza kasefa vahe'mo'za nazantmaga kazigatira oti'za, narotago hazage'na fre'na vano nehuge'za, kama vanufina krifu eme anaginte'naze.
13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
Nagri'ma nazeri haviza nehu'za keonke'zama eri kazigati maka zana nehu'za, kama nevufina eme rehiza nehu'za, zamagrama antahi'zana agri'ma azahu vahera omani'ne hu'za nehaze.
14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
Nagri'ma ha'ma hunantenaku'ma e'nazana vahe'mo'za, maka kazigati ankariserami'za e'za eme nazeri haviza hu'naze.
15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
Ana hige'na menina tusi koro nehugeno, zaho'mo hampo erino viaza huno knare nagima e'neruazane fenozaninena erino vu'ne.
16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
Hagi nagra menina hago fri'za nehugeno, natazamo'a maka zupa nazeri haviza nehie.
17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
Kenagera zaferinanimo'a tusi nata negrigeno, ana natazamo'a naterenora novie.
18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
Anumzamo'a hankavenentake azantetira kukenagna huno rufitenante'ne. Ana hu'neno azantetira za'za kukenama antaninoa kenamofo nananke kama'are azerino nanankena nazeri pro hu'za nehie.
19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
Ana huteno hapapi matevuno natrege'na, kugusopagna nehu'na tanefakna hu'noe.
20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
Ana hige'na naza hananegu Anumzamoka kagritega krafagea hu'noanagi, keni'arera nona osu'nane. Ana nehunka kagri kavure oti'noanagi, nagrira kamefi hunami'nane.
21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
Kagra karimpa ahenenantenka, hankavenentake kazanteti nazeri haviza nehane.
22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
Kagra kagigagi zaho atrankeno eno eme nazeri sga huno nefregenka, kagra ununko atrankeno eno eme nazeri haviza hu'ne.
23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
Ana'ma nehanke'na nagrama antahuana, kagra nahe fritenka hunantesnanke'na maka vahe'mo'zama fri'za nevaza kumatega vugahue hu'na nagesa antahi'noe.
24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
Hagi mago vahe'mo'ma knafima mani'neno'ma azahu zanku'ma krafama nehanigeno'a, tamagerfa huno mago'mo azana anteno aza hugahie.
25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
Nagrama ko'ma knare hu'na mani'ne'na, knazampima mani'za vahekura zavira atenezmante'na, zamunte omane vahekura nagu'afina tusiza hu'na keke huzmante'noe.
26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
Hianagi nagritera knare'za fore hanie hu'nama amuha'ma hu'noa zana forera osigeno, kefo zamo nagritera ne-egeno, tavi masagu'ma avegama ante'noana omegeno hanizamo e'ne.
27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
Nagu'amo'a hazenkefi manino ne-eno mani frua osu'ne. Ana higeno maka zupa natazamo nazeri havizantfa hu'ne.
28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
Nagrira knazamo rentrako higena hanizampi vano nehu'na, tavira onke'noe. Ana nehu'na kuma amu'nompima vahe'ma vano nehazafi mani'ne'na, iza naza hugahieha nehu'na zavira ate'noe.
29 Брат постах змајевима и друг совама.
Ana nehu'na zavi'matoa nagerumo'a, afi kramo'ene za'za agempunane namagu'ma ostritiema nehaza namamo'enema krafama neha'aza hu'ne.
30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
Navufgamo'a ru ko'nagifa nehegeno, zaferinanifintira tusi amuho nehuno teve rukaru hu'ne.
31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Nagra hapue nehaza zavena nehe'na, nasunku zagamera nehu'na, konkena nere'na zavi zagamera hu'noe.
